Волфганг Амадеус Моцарт: Тако чине све

Тако чине све, последње дело настало у сарадњи Моцарта и либретисте Лоренца да Понтеа од укупно три, најређе је постављано на сцени Скале, а последњи пут то је учињено 2014. године, када је продукцијом Клауса Гута дириговао Даниел Баренбоим. Ове године у главним улогама наступају: Елза Драјзиг као Фјордилиђи, Нина ван Есен као Дорабела, Лука Микелети као Гуљелмо, Ђовани Сала као Ферандо, Сандрин Пио као Деспина и Џералд Финли као Дон Алфонсо.

Опера Тако чине све је премијерно изведена у јануару 1790. године у Бургтеатру у Бечу. Да Понтеов либрето има на први поглед једноставан заплет – два пријатеља, Ферандо и Гуљелмо, прихватају опкладу филозофа Дон Алфонса који тврди да им њихове веренице, Фјордилиђи и Дорабела, неће остати верне ако буду среле занимљивије удвараче. Због тога се они прерушавају у албанске официре који покушавају да освоје девојке тако да, према опклади, сваки заведе вереницу оног другог.

Спој Моцартове музике и Да Понетовог либрета представља апотеозу жанра буфо опере. Тако чине све или Кози фан туте је и поред свог веселог, комичног карактера у ствари бритка, чак и опора сатира друштвених односа и обичаја, са немалим упливом меланхолије. У овој опери озбиљни и племенити женски ликови излазе изван патријархалног оквира верне и трпељиве јунакиње. Њихово ослобађање од задатих очекивања указује и на комплексан однос између романтичне љубави и физичке страсти, претходећи тако, грађанској тематици уметности XIX века. Ипак, за разлику од романтизма где ће конфликт између очекивања и жеље најчешће резултирати трагичним исходом, у опери Тако чине све крај доноси прихватање несталне и динамичне природе људских односа и емоција.

Уредница Ксенија Стевановић