Ђузепе Верди: Аида

Најспектакуларнија и најмонументалнија Вердијева опера написана је по поруџбини египатског кедива Исмаил-паше у склопу церемонија које су пратиле велики улазак Египта на модерну политичку сцену тадашњег света. Наиме, 1869. године отворен је Суецки канал, као и Каирска опера која се по својој величини и грандиозности могла мерити са највећим оперским кућама у Европи. Оспособљавање канала означило је почетак савремене историје Египта и због тога је Исмаил-паша желео да се за Каирску оперу напише дело које би славило египатску нацију. Избор је пао на Вердија, чија је опера Риголето била изведена на отварању ове оперске куће, с обзиром да због француско-пруског рата, сценографија за Аиду није могла бити транспортована на време из Париза. Поред великодушног финансијског дела уговора, Верди је добио и готово потпуну ауторску слободу, могућност супервизије над свим сегментима продукције, избор певача и либретиста. Као предложак за радњу Аиде послужио је текст чувеног француског египтолога Огиста Маријета, кедивовог пријатеља. Верди је затим писање либрета поверио свом поузданом сараднику Антонију Гисалцонију, са којим је претходно радио на опери Моћ судбине.

Аида, је тако, премијерно изведена 24.децембра 1871. године у Каиру, а у овом делу је пређен велики пут ка вердијанској музичкој драми потпуно успостављеној тек са Отелом и Фалстафом. Поред тога, не треба заборавити да се после Аиде, Верди повлачи из јавног живота и активног компоновања, као да му је на неки начин било потребно време да у њему у потпуности сазри његова верзија италијанске музичке драме.

Уредница Ксенија Стевановић