Имагинарни пејзажи

Ово је треће остварење које је наша саунд уметница издала за поменуту цењену дискографску кућу Ричарда Шартијеа. На албуму се налазе три дуже композиције у којима Мања Ристић истражује најситније звучности, универзум микрозвука. Она изражава своје уверење о звучној свесности на следећи начин: „Сваки талас, свако зрно песка, сваки камен, сваки милиметар водене струје, сваки шум, свака кап кише, сваки удар ветра, свако зрнце соли, сваки молекул ваздуха, сваки електрични пулс, сваки Паскал притиска, свако биће из језера, мора или реке, сваки инсект, птица, сисар, зглавкар, рак, сваки листа, грана, корен, сваки комад земље, свака гљивична култура, сваки кристал, шума, маховина, облак или небеско тело, сваки атом на сваком милиметру квадратном – има свест”, каже уметница.

У триптиху композиција које су пред нама, Мања Ристић слуша ту свесност света који је окружује. Њено посматрачко ухо уместо тишине чује разнолике гласове такозване живе и неживе природе, откривајући да ништа није утишано и да нико није искључен. На тај начин, сходно својој поетици, она брише границе и хијерархије међу звуковима, а својом сензибилношћу уноси још један слој звучног постојања у широку таписерију света и његових одблесака.

Прва од три композиције са албума Into Your Eyes носи назив Innocence Overturned, и представља медитацију о недовршеном делу и напуштеном стваралачком процесу. Друга је названа A Seagull Speaks into the Chimney on the Shore of Lake Geneva – Галеб прича у димњак на обали Женевског језера. Мања Ристић ову композицију назива ламентом и сведочанством. Она указује на еколошку катастрофу која прети океанима и водама, кроз разговор између природних елемената и гласова животиња, у нади да ће то неко са наше људске стране и чути. Завршна, трећа композиција, под називом Prophecy of the World Without Anguish – Пророчанство о свету без муке, визија је будућности у којој се дубински планетарни разговор не пресеца и не стишава. Мања Ристић призива звуке плиме у Шкотској, Јадранског мора под кишом, звучања естуара реке Тежо, који сви чине један, континулани, непрекинути хор, света, природе и космичких сила.

Мања Ристић каже да колективно сва њена сећања и искуства, као и сви звуци са овог албума „формирају једну врсту картографије слушања – поетике пажње која третира свет не као позадину, већ као живу партитуру”.

Уредница Ксенија Стевановић