субота, 01.11.2025, 20:02 -> 15:18
Ораторијум – Франц Лист: Христ
Представићемо ораторијум „Христ” Франца Листа, са најновијег снимка оствареног 2024. године, у продукцији немачке дискографске куће Рондо. У њему су учествовали солисти, Сузана Бернхард, сопран, Катрин Геринг, мецосопран, Тобиас Бернт, баритон и Хјуго Малет, тенор, вокални ансамбли Колегијум вокале из Лајпцига и Хор Дрезденске филхармоније, уз Дворски музички ансамбл из Мересбурга под управом Михаела Шенхајта. С обзиром на то да овај инструментални састав већ дуги низ година наступа на оригиналним инструментима из XIX века, ово је први снимак Листовог остварења који је начињен на инструментима из епохе, у амбијенту катедрале из Мересбруга, чије акустичко-архитектонске карактеристике су непромење већ више векова.
Ово дубоко контемплативно, лирско и медитативно дело, Лист је написао пошто се 1861. године из Вајмара преселио у Рим. У тој етапи његовог стваралаштва, композитор се посветио духовној и хорској музици, концентришући се на текстове који су везани за Христово страдалништво и искупљење које доноси његова жртва. У том погледу ораторијум „Христ” компонован између 1862. и 1866. године се може посматрати и као „срце Листовог светоназора” у последњим деценијама живота. После бројних ревизија, дело је премијерно представљено јавности 1873. године у протестанској цркви у Вајмару.
На музичком плану Лист ствара изузетно кохерентну структуру коју чине три дистинктивне целине са по четири, односно пет ставова. Прва од њих је „Божићни ораторијум”, друга носи назив „После Богојављења”, док је трећа везана за „Пасију и Ускрснуће”. Оркестар је главни покретач и кохезиони фактор целог дела, док солисти и хор имају своје важне сегементе, али не доминирају. Као и у другим Листовим делима, симфонизација целокупног ткива је постигнута мотивском разрадом, повремено базираном на напевима из грегоријанске традиције, с обзиром да је Лист био поборник Цецилијанског реформистичког правца у црквеној музици, која је била окренута повратку на старије видове сакралног музичког стваралаштва.
Уредница Ксенија Стевановић
Коментари