Рихард Вагнер: Парсифал

Ансамблом је дириговао Пабло Ерас-Касадо, који је такође био ангажован и за премијеру нове поставке и који је недвомислено освојио публику и критику својим тумачњем. Главне улоге тумачили су Андреас Шагер као Парсифал, Јекатерина Губанова као Кундри, Георг Цепенфелд као Гурнеманц, Михаел Фоле као Амфортас и Тобиас Керер као Титурел, док је Џордан Шанахан био Клингсор.

Парсифал, као Вагнерово последње и тестаментарно остварење, поседује снажну духовну димензију и створен је по мери Бајројтског позоришта и свих његових техничко-архитектонских карактеристика, које имају свој одраз и на самој звучности партитуре. У основи се налази прича која припада корпусу легенди о светом Гралу, а Вагнер ју је оформио као дубоку и личну медитацију о питањима патње, искупљења, духовног буђења, које су све, на овај или онај начин биле неке од најважнијих идејних стожера његовог оперско-позоришног пројекта.

Парсифал је свакако, међу Вагнеровим остварењима, посебан – пре свега због снаге свог музичког језика, који оставио снажан утисак на већину композитора од премијере 1882. године у Бајројту, било да су били велики поклоници попут Регера, Сибелијуса, Малера или су гајили једну врсту отпора према Вагнеру, као што је то било случај са Дебисијем.

По речима великог стручњака за Вагнера, Берија Милингтона, „јукстапозиција сублимности и богатог, амбивалентног симболизма, уз притајену идеологију која је узнемирујућа у својим импликацијама, чини дело јединствене експресивне моћи и бескрајне фасцинанције”.

Уредница Ксенија Стевановић