Нова дискографија – Бахове Сонате за виолину и континуо

Изабеле Фауст и Кристијан Безајдинхаут су већ са успехом сарађивали на албумима посвећеним Баховим остварењима, објављујући његове Сонате за виолину и облигатно чембало 2018. године, а сад се овом добро уиграном тандему придружила и норвешка виолончелисткиња, прихватајући њихов елегантан, али топао и нежан звук. На издању које представљамо у овој емисији, они су одсвирали шест соната за виолину које су остале у сенци много популарнијих Соло соната и Партита, под бројевима 1019, 1021, 1023, 1024, 1026 и 1029. Од свих је најпознатија ова последња, у ге молу, која се уобичајено интерпретира на виоли да гамба, али која у извођењу Изабеле Фауст сада звучи много прирођеније виолини. Како критичар магазина „Д Страд” примеђује „у поређењу са албумима Јапа тер Линдена из ансамбла Музика антика из Келна, са камерном музиком Баха, која је до сада била референтно издање, Фаустова као да изводи сасвим друго дело. И то неко много боље: ангажованије у дијалогу, у потрази за више израза, више баховско”, закључује критичар Петер Квантрил.

Оно што плени на овом албуму јесте неочекивана лакоћа са којом Изабеле Фауст свира солистичку деоницу, али истовремено и њена страст, коју је један критичар чак описао као „балканско тумачење”, говорећи о Адађу из Сонате број 1024. Ипак много су израженије изузетно елегантне мелодијске линије и са укусом конципирана пратња континуа, који је ангажован, стално присутан, али увек у функцији подржавања солисте. Њен звук, који ствара на копији Страдиваријусовог инструмента „Успавана лепотица” је без вибрата, мекан и савршено прилагођен овим камерним комадима.

Уредница емисије: Ивана Неимаревић