Имагинарни пејзажи

Један од ветерана експерименталне електронске сцене, на свом последњем остварењу поставља питања о природи звука, о његовом пореклу и рецепцији, као и слушаочевој пажњи и имагинацији. Нумере које ћете чути су испуњене нестабиллношћу, односно сталним преокретањем акустичких ситуација. Наиме, слушалац препознаје звуке, попут оних које производе ветар, вода, киша, птице или зрикавци, односно шум града, али истовремено у њима постоји нешто необично и зачуђујуће. Брзом сменом, ових звучних, конкретних објеката и тамних дрон структура, Нилсен као да рефокусира нашу перцепцију, попут управљања експозицијом на фотоапарату.

Сам наслов позајмљен је из књиге „Имагинарно – Феноменолошка психологија имагинације” Жан-Пола Сартра, у којој се између осталог овај француски мислилац бави хипнагогијом – стањем у којем су будност и спавање спојени, тако да се доживљавају слике које могу изгледати, како то Сартр каже, „истинитије од природе”.

Отуда потиче и наслов албума који је пред нама, док се у нумерама управо преиспитује, шта нам се дешава док слушамо? Шта замишљамо док смо активно укључени у чин слушања; на који начин путем слушања разумевамо свет око себе и на који начин се онтолошки различити нивои звука – теренски снимци и компјутерски генерисане структуре – стапају у уметничко дело или у нешто што пледира на музичко разумевање као такво? БЈ Нилсен мајсторски креира ову атмосферу у којој се звуци односе једни према другима, уводећи нас све дубље и дубље у паукову мрежу слушалачке активности и асоцијација.

Уредница Ксенија Стевановић