Жене у музици

„Музика се увек развија, баш као што се и живот налази у непрекидној еволуцији, и не постоји никаква апсолутна промена ни граница између уметности која је била јуче, оној која се ствара сада или оној коју доноси будућност. Уместо тога, постоји преображај који се одвија мало по мало, готово без престанка”, истакла је Нађа Буланже након једног од својих предавања 1925. године. Свесна свог места у токовима светске музичке историје, који је обележио раздобље снажних уметничких промена (од импресионзима, експресионизма до почетка авангарде), Нађа Буланже је још у детињству препознала изузетну даровитост млађе сестре: Лили је била прва жена-композиторка која је освојила Prix de Rome 1913. за кантату Фауст и Елен, а Нађа је у светским оквирима постала истакнута музичка педагошкиња. Међутим, иза њихових успеха, стоји драматична животна прича.

Уметнице потичу из породице са богатом музичком традицијом. Наиме, њихов деда, Фредерик Буланже, био је виолончелиста и професор на Конзерваторијуму у Паризу, док је бака Мари-Жили Буланже, била успешна оперска певачица. Отац Ернест Буланже, био је композитор, добитник Prix de Rome 1835. године и професор певања на Конзерваторијуму у француској престоници. Када је 1874. отпутовао у Русију на турнеју, упознао је младу, надарену певачицу Раису Мишетску, која се преселила у Париз да би код њега учила певање, а потом му је 1877. постала супруга. Брачни пар је убрзо постао познат и цењен у музичким круговима Париза, а међу њиховим пријатељима били су, између осталих и Шарл Гуно, Жил Масне, Луј Вијерн, Камиј Сен Санс и Габријел Форе.

Нађа Буланже је рођена 1887, а Лили шест година касније, 1893. године. Одрастајући заједно сестре су од најранијег детињства пружале једна другој подршку у бављењу музиком. Међутим, смрт оца 1900. године представљала је за младе уметнице велики ударац, а посебно за Нађу која је преузела одговорност за финансије и обезбеђивање неометаног образовања за себе и своју сестру. Године 1904. освојила је све награде на такмичењима које је организовао париски Конзерваторијум: из оргуља, клавирске пратње и композиције. Сматрала је да освајање Prix de Rome представља врхунац за једног композитора, па је на овом такмичењу учествовала чак четири пута, а другом наградом овенчана је 1908. године за кантату Сирена.

Неколико година касније и Лили Буланже је одлучила да постане композиторка и освоји награду на овом престижном такмичењу. Први пут је учестовала 1912, али због нарушеног здравља није успела да заврши све етапе такмичења. Ипак, следеће године успева да освоји ову престижну награду.

Почетак Првог светског рата 1914. године прекинуо је планове сестара Буланже да својим делима великом брзином освајају музичке сцене. Нађа се прикључила феминистичкој организацији Union des Femmes Professeurs et Compositeurs de Musique, док је Лили била активна у пружању помоћи рањеним војницима и њиховим породицама. У том периоду Лили Буланже је компоновала, између осталих, и Тему и варијације за соло клавир, а дело одражава ратну стварност, али и њену борбу са нарушеним здрављем. Нађа Буланже је помагала сестри у борби са болешћу, што је додатно успорило њен рад.

15. марта 1918. Лили Буланже је преминула са само 24 године. Након њене смрти Нађа се посветила промовисању дела своје сестре и педагошком раду. Постала је једна од најистакнутијих професора музике у свету, а међу њеним ученицима су били и Арон Копланд, Ленард Бернстајн, Данијел Баренбојм, Астор Пјацола, као и наша истакнута композиторка Мирјана Живковић.

После динамичног живота испуњеног успонима, падовима, успесима и разочарањима, Нађа Буланже је преминула у Паризу 22. октобра 1979. године. Извори наводе да је у последњим недељама живота водила занимљиве разговоре са Ленардом Бернстајном. Када ју је упитао какву музику замишља, Нађа Буланже му је одговорила: „Музику која нема ни почетак, ни крај”.

Уредница Ирина Максимовић Шашић