недеља, 28.09.2025, 20:02 -> 12:36
Фестивал музике и игре у Гранади 2025
Репродуковаћемо снимак концерта одржаног 22. јуна у Палати Карла Петог који нам је уступљен посредством међународне размене чланица Еурорадија. Шпанским националним оркестром дириговао је Андрес Ороско-Естрада, уметнички директор Симфонијског оркестра Италијанског радија и телевизије, којем је ово био први наступ на Фестивалу у Гранади. Програм су испунила дела двојице француских композитора: Едуара Лалоа и Хектора Берлиоза.
Солисткиња је била Марија Дуењас, млада шпанска виолинисткиња рођена 2002. године у Гранади, која је са овим уметницима интерпретирала Лалоову Шпанску симфонију у де молу, опус 21, посвећену славном Паблу де Сарасатеу. Лало је дело компоновао 1874. године у форми петоставачног Концерта за виолину и оркестар и у њему направио занимљив спој шпанских тема са раскошним оркестарским писмом. Иначе, Шпанска симфонија је једна од композиција које Марија Дуењас често изводи са оркестрима у овој концертној сезони, а занимљиво је истаћи да га је заједно са маестром Ороско-Естрадом и члановима Симфонијског оркестра Италијанског радија и телевизије интерпретирала на концерту одржаном 10. априла у Аудиторијуму Артуро Тосканини у Торину, а који смо репродуковали прошлог месеца на нашим таласима.
Запажен наступ на Фестивалу музике и игре у Гранади Марија Дуењас имала је 2020, а велику пажњу јавности привукла победом на такмичењу Јехуди Мењухин наредне, 2021. године. Том приликом освојила је награде у чак две категорије: генералној, као и награду публике. Године 2022. постала је ексклузивни уметник издавачке куће Дојче Грамофон, за коју је, до сада, објавила два албума.
Извођењем Лалоове Шпанске симфоније обележена је 150. годишњица од премијере у Паризу, када је солистичку деоницу интерпретирао управо Пабло де Сарасате, а дело је донело композитору велики успех и било инспирација и другим ауторима да користе шпанске теме у својој музици, попут Жоржа Бизеа и Емануела Шабријеа.
Други део концерта испунила је Фантастична симфонија, опус 14 Хектора Берлиоза, са поднасловом „Епизода из живота једног уметника”, која важи за прву програмску симфонију и једну од најзначајнијих композиција музичког романтизма. Богатим тонским језиком и кроз проширени оркестарски апарат Берлиоз је дочарао теме љубави, фантазмагоричних сањарења и опијености, употребивши први пут структурни елемент свепрожимајућег тематског материјала – такозване Idée fixe.
Уредница Ирина Максимовић Шашић
Коментари