Мајстори барока

Наслов компакт-диска евоцира Терпсихору – музу плеса у грчкој митологији. У епохи барока, њен дух је оживео кроз стилизоване дворске плесове, које данас познајемо и под називом бел данс (belle danse). Овај стил се развио у Француској, нарочито под патронатом Луја XIV – Краља Сунца, који је и сам био обучени плесач и велики покровитељ уметности.

У том културном и уметничком контексту стварао је Жан-Фери Ребел, француски композитор, виолиниста и члан чувеног дворског ансамбла Двадесет четири краљеве виолине. Албум отвара његова свита Терпсихора, у којој се разиграни жичани инструменти, барокни фагот, чембало и флаута спајају у славље ритма и покрета. Деоница чембала уноси додатни сјај својом орнаментацијом, док флауте у ставовима Сичилијане и Ронда доносе лирску мекоћу. Дело се завршава енергичном енглеском жигом – плесом брзог темпа и троделног ритма, који симболично заокружује ову свиту. Након тога следе Карактерни плесови у којима Ребел приказује читав спектар плесних форми – Куранту, Сарабанду, Жигу, Менует, Чакону. Без паузе између ставова, композиција тече попут плеса, кроз један непрекинути ток. За крај представљања музике Жан-Ферија Ребела, ту је свита Чари сеоског живота која открива композиторову пасторалну страну: Мизета нас води у идилични пејзаж, а Буре и Гавота доносе ритмичке игре. 

На другом делу албума налазе се дела настала из пера Георга Филипа Телемана. Телеман је мајсторски спајао различите музичке стилове – његова дела обилују француском елеганцијом, италијанском виртуозношћу и немачком контрапунктском прецизношћу. Увертира-Свита у Ге дуру, као и Свита у Бе дуру из чувене збирке Тафелмусик или Музика за трпезу које се налазе на албуму, првобитно су биле написане за концертно извођење. Ипак, ове композиције, с обзиром да су по форми свите, садрже бројне плесне облике попут – Ригодона, Гавоте, Куранте, Менуета, Сарабанде, Буреа, у којима Телеман користи ритам и мелодију да створи наратив пун боја. Изражајност ових ставова подсећа на то колико је плес био свеприсутан у барокном духу – чак и тамо где га није било физички.

Ауторка: Саша Тошковић