Мајстори барока – Жозеф Боден де Боамортје

Рођен је 1689. у Тионвилу, а већ са једанаест година са породицом се преселио у Мец, где је започео музичко образовање. Први учитељ му је био Жозеф Валет де Монтињи, уважени композитор мотета, који је имао велики утицај на његов даљи развој. Око 1713. године заједно одлазе у Перпињан, где Боамортје започиње мало другачију каријеру – ради као сакупљач пореза за краљевску контролу дувана. У овом граду се потом и оженио, а 1723. године сели се у Париз, где започиње своју изузетно плодну и успешну композиторску каријеру.

Убрзо по доласку у француску престоницу, Боамортје је стекао велику популарност, стварајући музику која се обраћала широј публици, односно грађанском сталежу који је музицирао у својим домовима. Његова дела била су технички приступачна, а истовремено елегантна и допадљива. Радио је и као диригент на вашарима, а такође је и сам објављивао своја дела која су привлачила велику пажњу, те му временом донела богатство. 

Боамортјеов опус био је јако обиман и броји више од стотину дела, а флаута, као његов најдражи инструмент, игра главну улогу у већини ових остварења. Значајни део његовог стваралаштва намењен је кућном музицирању, и у том смислу, Боамортјеове композиције су се уклапају у те захтеве – могу бити прилагођене било ком инструменту, технички нису захтевне и привлачне су за слушање. Његов музички језик био је прожет утицајима француског и италијанског стила и красила га је елеганција, мелодијска инвентивност, ритмичка лакоћа и профилисани израз. Поред инструменталне музике која је имала предност у његовом стваралаштву, писао је и кантате, мотете, опере и балете.

Ауторка: Саша Тошковић