Вилијaм Фокнер: Паљење амбара (2)

Фокнерова кратка прича „Паљење амбара” (Barn Burning), умногоме репрезентативна за његов карактеристичан стил, први пут је објављена 1939. године, у њујоршком часопису за књижевност, политику и културу, Harper’s, након чега се појављивала у различитим антологијама. Радња приче одвија се крајем 19. века на америчком југу, испричана је из трећег лица, из перспективе десетогодишњег дечака, а њене главне теме су сукоб очева и синова, породично наслеђе, питање освете, али и класног сукоба.

По речима Иване Максић: „Унутрашњи сукоб који се одвија у дечаку приказан је крајње драматично – од бесузловне љубави и лојалности сина према оцу и породици, до драстичног реза и покушаја избављења. Паљење амбара није само очајнички израз немоћи којим Абнер Сноупс, најамник који нема ништа сем своје радне снаге, покушава да реагује на свој безизлазан положај, неправду и неједнакост, већ је истовремено још једна негативна компонента која учвршћује тај исти безнадежан положај, котрљајући клупко беса, кривице и срама не толико ка „класном непријатељу“, колико на његову породицу и потомке. Цена је превисока, а дуг који се тиме увећава – неисплатив.

Ова кратка прича, написана бриљантним стилом, отвара многа још увек актуелна и релевантна питања: Која је разлика између празне и аутодеструктивне освете и класне борбе? Да ли је могуће остати одан породичном наслеђу и искорачити у истинску слободу? Да ли је бекство из зачараног круга деструкције, наметнутих ритуала и бруталних услова живота израз немоћи и одустајања или истинске снаге и излечења?”.

Превела с енглеског Ивана Максић.
Читао је Жељко Максимовић.
Уредница Тања Мијовић.