Џез

Настављамо циклус у којем се враћамо најважнијим албумима из историје џеза, који долазе са фри-џез и авангардног спектра овог жанра. Овом приликом слушаћемо албум „Machine Gun” немачког саксофонисте Петера Брецмана, оригинално објављен 1968. године за издавачку кућу BRÖ.

Премда је фри-џез до 1968. већ изнедрио бројне значајне албуме који ће током година стећи легендарни статус, појава Петера Брецмана а на европској сцени била је налик правој експлозији. Овај саксофониста са сликарским образовањем, који је у џез ушао као припадних авангардног уметничког покрета Флуксус, већ са својим другим албумом „Machine Gun” се позиционирао као водећа сила европске фри-џез сцене.

Легенда каже да је називу албума кумовао Дон Чери, који је овим речима окарактерисао фуриозни Брецманов стил свирања, док је немачки саксофониста истицао да овај назив директно реферише и на тада актуелни рат у Вијетнаму. Свакако су обе референце веома индикативне и за саму музику на албуму, која снажно и без задршке напада сва чула.

Брецман је за ову прилику окупио октет у којем су чак три саксофона, два баса и два бубња, као и један клавир, дајући музичарима велики степен слободе и подижући интензитет њихових импровизација до максимума. Фалсети, врискови и режања саксофона на моменте су доведени до екстрема, те представљају стилски искорак у односу на фри-џез стил америчких првобораца попут Орнета Колмана или Алберта Ајлера, ка специфично европском приступу слободном џезу. Међу члановима састава су биле и неке од будућих легенди џеза попут Евана Паркера и Хана Бенинка, који ће уз Брецмана обликовати историју европског и авангардног џеза у наредних неколико деценија.

Аутор Никола Марковић.

Џез

Програмска шема

Коментари