Драган Проле: Рецепција Хусерла и Хајдегера у Југославији (1)

Улазак феноменологије на југословенску филозофско-теоријску сцену био је један од оних (спорих) догађаја који су изменили конфигурацију сцене обликовану идеологијом и марксизмом. Заправо, ако бисмо мотиве које Драган Проле нуди у овом тексту превели на политичку раван, управо бисмо кроз рецепцију Хусерла и Хајдегера, са свим суштинским разликама између та два мислиоца, могли да разумемо шта се догодило у Југославији (и шта се догодило Југославији) те се та земља распала у крви, пепелу и диму.

Феноменолог по свом филозофском одређењу, Драган Поле врло пажљиво реконструише прве феноменолошке пробоје у српскохрватски језик, хвата мотиве који се истичу у ондашњим тумачењима феноменологије, те идеје које се, на битној равни, супротстављају хегеловско-марксистичкој тврђави. Наравно, ту су и перспективе које су, с једне стране, пронашле плодно тло изван филозофског говора, или се нису примиле јер ни филозофска ни јавна сцена уопште нису биле спремне на такве идеје.

Овим текстом Проле је загребао "недирнуто" тло које само чека одважне (филозофске) рударе. Наравно, може нам се учинити да је у девастираној култури попут српске потпуно узалудно, чак и неозбиљно, отварати филозофске руднике када су на цени другачији улози и друга врста руде – не филозофска. Али филозофија је била и остала једини поуздани лек против глупости. Новосадски филозоф, утолико, нуди перспективу која би нам, на начин филозофски, могла рећи пуно о нама самима, данас.

Чита Александар Божовић
Уредник Иван Миленковић