Музика вива – Дела савремених литванских аутора

На овом албуму налазе се дела композитора различитих генерација, од оних рођених тридесетих година прошлог века, попут Бронијуса Кутавичијуса, до аутора који су данас у својим позним двадесетим.

Композиција Из јатвиншког камена Бронијуса Кутавичијуса, инспирисана је, као и највећи део опуса овог аутора, прошлошћу - како историјом, тако традиционалном културом или фолклором. Кутавичијуса често описују као минималисту, али његов минимализам исходиште има у фолклору, тачније литванском вишегласном певању из региона Аукштатије, одакле и аутор потиче. Дело које ћете сада чути састоји се од два става и има снажан фоклорни призвук, захваљујући традиционалним дрвеним инструментима, али и употреби данас изумрлог језика који се говорио у Јатвингији, области у којој су живела западно-балтичка племена. Други став је лиричнији и заснован је на народној песми коју је сам Кутавичијус записао.

Емисију настављамо композицијом Боја воде Јусте Јанулите, која је била ученица Бронијуса Кутавичијуса. Ова ауторка себе назива композиторком „монохромне музике“ јер у својим делима истражује однос времена и простора путем стварања вишеслојних текстура и спорог развоја материјала. Дело које ћете чути написано је за Симфонијету из Риге и у њему ауторка покушава да дочара визуелну илузију каква јесте боја воде, користећи музичке метафоре одблеска и рефлексије, која одређује и микро и макро форму дела.

У емисији ћете чути и краће дело за глас, клавир и електронику Доминикаса Дигимаса под називом Како је ушло у мој мали таван. Овај аутор млађе генерације ствара под утицајем далекоисточне музике и америчког минимализма, а у овој композицији, искористио је фрагмент мемоара Џонаса Микаса - односно Јонаса Мекаса, једног од најпознатијих савремених литванских аутора који је током седамдесет година живота у Сједињеним Америчким Државама оставио неизбрисив траг у америчкој авангардној кинематографији. У говорном фрагменту, Микас описује свој однос са музиком и анегдоту када је због задиркивања околине одлучио да престане да свира виолину. Дигимас наводи да га је ова епизода нагнала да размишља о томе у којој мери смо у стању да се одбранимо од сталних осуда средине, да се прилагодимо, а да не изгубимо љубав и жељу која постоји у нама.

Емисију ће заокружити амбијентално остварење под називом Синематик Атанаса Јасенке, које аутор описује као „филм без визуала“.

Уредница емисије: Ивана Неимаревић