Сценска музика Јана Сибелијуса

Централни део опуса Јана Сибелијуса заузима седам симфонија и Виолински концерт заједно са симфонијским поемама инспирисаним фолклором, али он је такође оставио значајна остварења у другим жанровима. Међу њима је и музика за тринаест сценских комада од којих ћемо у емисији слушати два.

Август Стриндберг је 1901. године написао симболистичку бајку Бели лабуд у којој ће глумити његова вереница Харијет Босе. Како је Босе већ имала прилику да чује музику коју је Сибелијус компоновао за комад Пелеас и Мелисанда предложила је да он напише и музику за нови Стриндбергов комад. Иако тај план није реализован према њеној замисли, Сибелијус јесте написао музику за Белог лабуда али захваљујући поруџбини Шведског позоришта. Премијера је уприличена 1908. године на представи коју је предводио сам композитор, а публика је са великим одушевљењем примила ново дело. У центру радње комада налази се петнаестогодишња принцеза која живи у дворцу са оцем, али и злом маћехом и њене три ћерке које саботирају на сваком кораку њено зближавање са младим принцом.

Комад Гуштер Микаела Либека инспирисао је Сибелијуса да напише музику за гудачки оркестар снолике атмосфере. Гроф Албан је заручен са Елисив, која је оличење чистоте. Са друге стране Адла, у својој гуштерској хаљини симболизује зло, којег се Албан у исто време плаши, али га и привлачи. Елисив и Адла се труде да Албанову душу задрже свака на својој страни. Елисив нестаје у борби, а Албан, у жару освете убија зло, односно Адлу.

Уредница Сања Куњадић