Мохамед Али Џамалзаде: Печена гуска (2)

Мохамад Али Џамалзаде Есфахани (1892–1997) заузима посебно место у историји модерне персијске књижевности. Као пионир савременог књижевног језика, био је први који је у персијску књижевност увео технике европског приповедања кратких прича. Његов дуг и плодоносан живот протегао се кроз кључне периоде модерне иранске историје — од Уставне револуције 1906. године, преко Исламске револуције 1979, па све до касних деценија 20. века.

Објављивањем збирке кратких прича Једном давно, у којој је користио непосредан, колоквијални језик, изузетну употребу персијских идиома и дубоке социолошке, политичке и критичке увиде, означио је прекретницу у развоју модерне иранске прозе. Ова збирка од шест прича бави се социјалним и политичким приликама у Ирану почетком 20. века — темом која до тада није била у фокусу иранских писаца. Поред кратких прича, Џамалзаде је писао романе, политичке и друштвене есеје, научне радове, књижевне критике, као и аутобиографске и биографске есеје. Његов стил карактеришу концизност, формалне иновације, оригиналност идеја, заједљив хумор и чврста наративна структура. Међу његовим најзначајнијим делима налазе се: Једном давно (1921), Кућа лудака (1942), Голташан дивāн (1946), Позорница васкрсења (1947), Горко и слатко (1955), Старо и ново (1959), Осим Бога, ничег није било (1961), Небо и канап (1965), Кратке приче за брадату децу (1974), Тако се завршава наша прича (1979).

Прича „Печена гуска” једно је од његових најпознатијих дела, које је ушло и у средњошколске уџбенике и по којем је снимљен и филм. Режисер Салих Делдем је 2011. године адаптирао ову причу у телевизијску комедију, која је више пута емитована на иранској телевизији. Прича је објављена у другом тому збирке Ремек-дело 1958. године у Техерану. Као и многа његова друга дела, карактерише је прилично сложен стил, богат народним изразима, пословицама, песмама персијских песника, као и обиљем шаљивих метафора и двосмислених израза.

„Печена гуска” припада правцу критичког реализма. У њој се јасно осветљава сукоб традиције и модерности — дуалност проистекла из личног и друштвеног окружења самог писца. Кроз духовитост и стил богат народним изразима и метафорама, Џамалзаде настоји да се представи као друштвени критичар и реформатор. Џамал Мирсадеки, у својој књизи Истакнути савремени ирански приповедачи, каже: „Ова прича је монолошки наратив. Имамо посла са особом која на шаљив, често ироничан и саркастичан начин приповеда једну успомену. То је приповетка богата догађајима, а главни циљ аутора јесте друштвена критика”.

Књигу „Савремена кратка иранска прича” ових дана ће објавити издавачка кућа Геопоетика из Београда.

Превео са персијског Александар Драговић.