Мохамед Али Џамалзаде: Печена гуска (1)

Мохамад Али Џамалзаде Есфахани (1892–1997) заузима посебно место у историји модерне персијске књижевности. Као пионир савременог књижевног језика, био је први који је у персијску књижевност увео технике европског приповедања кратких прича. Његов дуг и плодоносан живот протегао се кроз кључне периоде модерне иранске историје — од Уставне револуције 1906. године, преко Исламске револуције 1979, па све до касних деценија 20. века.

Објављивањем збирке кратких прича Једном давно (Yeki bud yeki nabud), у којој је користио непосредан, колоквијални језик, изузетну употребу персијских идиома и дубоке социолошке, политичке и критичке увиде, означио је прекретницу у развоју модерне иранске прозе. Ова збирка од шест прича бави се социјалним и политичким приликама у Ирану почетком 20. века — темом која до тада није била у фокусу иранских писаца. Поред кратких прича, Џамалзаде је писао романе, политичке и друштвене есеје, научне радове, књижевне критике, као и аутобиографске и биографске есеје. Његов стил карактеришу концизност, формалне иновације, оригиналност идеја, заједљив хумор и чврста наративна структура. Међу његовим најзначајнијим делима налазе се: Једном давно (1921), Кућа лудака (1942), Голташан дивāн (1946), Позорница васкрсења (1947), Горко и слатко (1955), Старо и ново (1959), Осим Бога, ничег није било (1961), Небо и канап (1965), Кратке приче за брадату децу (1974), Тако се завршава наша прича (1979).

Прича „Печена гуска” једно је од његових најпознатијих дела, које је ушло и у средњошколске уџбенике и по којем је снимљен и филм. Режисер Салих Делдем је 2011. године адаптирао ову причу у телевизијску комедију, која је више пута емитована на иранској телевизији. Прича је објављена у другом тому збирке Ремек-дело 1958. године у Техерану. Као и многа његова друга дела, карактерише је прилично сложен стил, богат народним изразима, пословицама, песмама персијских песника, као и обиљем шаљивих метафора и двосмислених израза.

„Печена гуска” припада правцу критичког реализма. У њој се јасно осветљава сукоб традиције и модерности — дуалност проистекла из личног и друштвеног окружења самог писца. Кроз духовитост и стил богат народним изразима и метафорама, Џамалзаде настоји да се представи као друштвени критичар и реформатор. Џамал Мирсадеки, у својој књизи Истакнути савремени ирански приповедачи, каже: „Ова прича је монолошки наратив. Имамо посла са особом која на шаљив, често ироничан и саркастичан начин приповеда једну успомену. То је приповетка богата догађајима, а главни циљ аутора јесте друштвена критика”.

Књигу „Савремена кратка иранска прича” ових дана ће објавити издавачка кућа Геопоетика из Београда.

Превео са персијског Александар Драговић.
Читао Жељко Максимовић.
Уредница Тања Мијовић.