Ева Камерер: Приповедање о раку

У трећој емисији овога циклуса преносимо излагање Еве Камерер под називом „Наративна медицина и искуство болести: приповедање о раку”. Наративна медицина представља покушај да се превлада супротност између медицинске праксе која се ослања на мерљиве параметре код постављања дијагнозе и одређивања терапије, и субјективног доживљаја који болесник има о својој болести. Она почива на идеји да клиничка пракса мора да укључује и способност лекара да заједно са пацијентом сачини причу о његовој болести. Ауторка стога поставља питање како приче о болести које настају кроз сарадњу лекара и пацијента могу да буду извор медицинског знања и да ли искуство болесника представља допринос у сазнајном погледу, односно да ли су болеснички наративи важни за формулисање хипотеза о узроку њихових болести. Према њеном мишљењу, јасно је да те приче не могу да се окарактеришу као потпуно објективне: измерене вредности релевантних параметара на којима почивају процедуре у медицини заснованој на евиденцији свакако делују објективније него пацијентове приче о сопственим тегобама и страховима. Овај очигледан проблем је довео до занимљивог обрта у новијој медицинској епистемологији. Наиме, постоји теза према којој позиција епистемичког аутсајдера, какав је оболели, пружа више могућности за долажење до знања о болести него позиција дистанцираног лекара који на основу испитивања доноси свој суд о болести и терапијским процедурама. Суштина ове тезе је да се граница између објективног и субјективног не поклапа са разликом између лекаревог и пацијентовог извештаја о болести. Непосредно искуство болести, према мерилима владајуће медицине, чини да јој будемо преблизу и да не можемо објективно да је сагледамо. Заступници наративне медицине, с друге стране, сматрају да прича болесника открива податке који су од кључног значаја за разумевање и медицински третман болести. Једна од болести за које може да се тврди да су заузеле место модела у наративној медицини је рак, који своју парадигматичност дугује чињеници да представља тако дубоко и обухватно угрожавање егзистенције да у себе асимилује свако друго искуство оболелог и радикално га трансформише.

Уредник: Предраг Шарчевић