Имагинарна едиција

Роџер Шатак: Клод Моне – Приближавање понору (1)

У овом краћем седмичном циклусу, до среде, 11. јуна, можете слушати есеј Роџера Шатака о стваралаштва Клода Монеа, који је овај познати амерички критичар и историчар књижевности и уметности објавио 1982. године у часопису Artforum.

Роџер Шатак (Roger Shattuck, 1923-2005), најпознатији као аутор незаобилазних студија о Марселу Прусту и изворима француске авангарде, у овом огледу на несвакидашњи начин анализира ликовни развој славног француског сликара у другој половини његовог живота, доводећи га у директну везу с Монеовим начином живота. Наиме, у својој четрдесет другој години, Моне се преселио на своје сеоско имање у Живернију, на Сени, где је провео наредне четрдесет три године. Своје „голо и готово јалово имање“, пише Шатак, почео је одмах да трансформише „у свој лични домен [...] Постепено је престао с месечним одласцима у Париз и вечерама у кафеу Риш с другим сликарима. Како је време одмицало, престао је и с честим путовањима у Лондон и Бретању, а касније и у Венецију. Све више, [...] живот у Живернију састојао се од доброг јела, доброг спавања, целодневног сликања, с којим је почињао пре изласка сунца, и баштованства. Ова последња одговорност расла је с величином имања [...] и с Монеовим амбициозним плановима за преусмеравање потока, изградњу језераца и мостова, и садњу цвећа у унапред аранжираним комбинацијама боја. Што је Моне био старији, то су његове слике имале веће цене на тржишту, а што су његови пејзажни планови постајали амбициознији, чинило се да сама природа све више преузима власт. Цветне леје, језерца, чак и куц́а, нестали су под великим бујањем винове лозе, зеленила, обраслих лукова и баштенских решетки. Моне је, изгледа, уживао у томе да буде преплављен сопственим стваралаштвом, а његове последње слике постају химне у славу његових засада и њихови продужеци.“

Превод с енглеског: Алекса Голијанин

Текст чита: Татјана Киждобрански

Уредник: Предраг Шарчевић