Мајстори барока

Рођен 1686. године у Вроцлаву као син композитора и лаутисте Јакоба Леополда Вајса, овај немачки аутор своја прва музичка знања је стекао од оца, да би потом, захваљујућим очевим везама, већ са седам година дебитовао пред царем Леополдом Првим. Од 1706. године био је у служби грофа Карла Филипа фон Нојберга, а потом је у периоду од 1710. до 1714. године боравио у Риму, где је био у оркестру пољског принца Александра Собјеског. Четири године касније добија позицију на којој остаје до краја свог живота - место у дворском оркестру у Дрездену.

Силвијус Леополд Вајс је написао највећи сачувани корпус соло музике за лауту у историји овог инструмента, и током свог живота сматран је “највећим лаутистом, импровизатором и композитором за лауту у Европи”. Ипак, оставио је и велики број композиција за ансамбле са лаутом, репертоар који је данас знатно мање познат од његових соло дела. Ричард Стоун је установио да је сачувано деветнаест дела за ансамбл која је Вајс написао, док је неколико других – можда и десетине – изгубљено. Та дела обухватају дуете (за две лауте или лауту и флауту), трија и концерте у којима лаута има улогу соло инструмента.

Музички језик свих дела овог барокног мајстора одликује се богатом орнаментиком, елегантним мелодијским линијама и софистицираном хармонијом. Као један од најважнијих барокних композитора за лауту, Вајс је развио изузетно виртуозан стил, често користећи деликатне украсе и изразиту полифонију у својим остварењима, који за резултат дају музику која се у исто време одликује топлином и интимношћу, али и драматичним контрастима, који доприносе изражајном богатству.

Ауторка: Саша Тошковић