Џез

Контрабасиста Дејв Холанд, једна од највећих живих легенди џез музике, почетком седамдесетих година прошлог века био је на раскршћу своје каријере. Крајем шездесетих наступао је у саставима Мајлса Дејвиса свирајући електрични бас, да би потом почео да свира са ведетама фри џеза и авангарде, пре свега у саставу Circle са данас још једним легендарним музичарoм - саксофонистом и композитором Ентонијем Брекстоном. Из те сарадње изродио се и бенд који ће бити кратког даха, али који ће снимити један од значајнијих албума у Холандовој каријери – Conference of the Birds. Поред двојице поменутих музичара, квартет су допуњавали саксофониста Сем Риверс и бубњар Бери Алтшул, а албум је 1973. године објавио ECM, издавачка кућа која је тих година снажно неговала слободније формате џеза.

Ово је био први бендлидерски албум Дејва Холанда, али и веома зрео у комбиновању достигнућа дотадашњег фри џеза и онога што ће коју деценију касније постати препознатљив, питак Холандов израз у домену пост-бапа. Са моћном дувачком секцијом Брекстона и Риверса, овај албум је пре свега дувачки спектакл у коме доминирају нумере средњег и бржег темпа. Ипак, у насловној композицији назире се и оно што ћемо касније препознавати као ECM естетику - комбиновање џеза са амбијенталним и једноставнијим мелодијским структурама. Након пет деценија веома успешне и надахнуте каријере, Conference of the Birds критичари и данас убрајају међу Холандова стилски и свирачки најуспешнија издања.

Аутор: Никола Марковић