Антологија Трећег програма

Пол Рикер: Време и прича (3)

У овом седмичном циклусу, до недеље, 1. јуна, репризираћемо део текста „Време и прича”, француског филозофа Пола Рикера, који је, у преводу Славице Милетић, први пут емитован на нашим таласима 1986, а објављен 1987. године, у 72. броју часописа Трећи програм.

Рикерово дело Време и прича, објављено у Француској у периоду од 1983. до 1985. године, резултат је ауторовог херменеутичког истраживања односа према времену, било у историографским, било у романескним наративима. У средишту искуства времена, наиме, суочавамо се с парадоксом према којем оно што је требало да створи склад различитих тренутака који се доживљавају као разнолики и хетерогени заправо доводи до њиховог распадања и разлагања. У том пресудном тренутку на сцену ступа прича, зато што је једино она способна да успостави склад између различитих нескладних тренутака проживљеног искуства и да конституише људско време. „[В]реме постаје људско време”, каже Рикер, „у оној мери у којој је артикулисано у наративном модусу, а [...] наратив достиже свој пуни значај када постане услов темпоралног постојања.” Стога он у свом тексту подробно излаже тезу према којој нарација укључује три „миметичка” односа: према одиграном и проживљеном времену, према времену које је својствено радњи и према времену читања.

Текст чита: Александар Божовић

Уредник: Предраг Шарчевић