Камерни концерт

Јозеф Мартин Краус, немачко-шведски композитор и писац, био је један од ретких аутора 18. века кога су Јозеф Хајдн и Кристоф Вилибалд Глук сматрали великим, па чак и генијалним ствараоцем. Као син провинцијског државног службеника, Краус је своје образовање стекао у локалним школама у Бухену. Потом је учио немачку књижевност у Манхајму, а музику од чланова манхајмског дворског оркестра. Године 1776. вратио се на студије права на Универзитету у Гетингену, а након две године студија, прихватио је понуду да оде у Шведску, те је своју каријеру усмерио ка музици, на двору Густава III.

Наручена опера Прозерпина, чији је текст написао сам краљ, омогућила му је да постане заменик музичког директора 1781. године. Исте године, Густав III је послао Крауса на дуже путовање, како би проучавао најновије трендове у музичком позоришту. Ова турнеја, током које је обишао Немачку, Италију, Француску и Енглеску, трајала је четири године, а током ње се сусрео са савременицима попут Хајдна, Глука, Салијерија, Мартинија и других. Одмах потом, објавио је шест гудачких квартета као Опус 1 које ћете слушати у вечерашњој емисији. 

Године 1786. године, Јозеф Мартин Краус, постао је водећа личност у музичком животу Шведске, а годину дана касније именован је за директора на Краљевској музичкој академији. Наредне године, наследио је Франческа Антонија Утинија на позицији капелмајстора, истичући се и као иновативни диригент, педагог и талентовани композитор.

Краус је важио као врстан аутор сценске музике, иако најпознатија опера, Енеја у Картагини, није била изведена за његовог живота. У јануару 1792. године, присуствовао је маскенбалу на којем је његов покровитељ, Густав III, убијен, што је изазвало бројне немире, како у држави, тако и у културној сфери. Краусово здравље се убрзо након тога погоршало, те је преминуо, у децембру, те исте 1792. године.

Ауторка Тамара Симовић