Музеј звука – Дела Кристобала де Моралеса

Ниједан шпански композитор 16. века није био толико слављен као Моралес, а поред великог броја његових композиција сачуваних широм Европе, остало је и сведочанство Хуана Бермуда који га је 1555. године назвао «светлошћу шпанске музике». Дела Моралеса, уз остварења Томаса Луиса да Викторије, представљају врхунац шпанске ренесансне музике, у којима је успешно спојен тада доминантан итало-фламански стил са мистичном експресивношћу, дубоко укорењеном у шпанском католицизму.

Иако је почетак и крај живота провео у Шпанији, Моралесов формативни период се везује за Рим. Као један од најцењенијих певача и композитора свог доба, Моралес је 1535. године постао члан капеле папе Павла III, и то истог дана када је римски понтиф од Микеланђела поручио чувени Страшни Суд. У папској служби је Моралес остао наредних десет година, а по повратку у Шпанију, добијао је различита намештења, од којих је последње било место капелмајстора у Катедрали у Малаги. Умро је 1553. године.

На концерту одржаном на прошлогодишњем Фестивалу ране музике у Утрехту, на програму ансамбла Вокс луминис нашле су се миса Pro Defunctis, односно Реквијем, као и Officium Defunctorum, то јест Служба за мртве овог аутора. Поменутим делима Моралес је поставио висок уметнички стандард у жанру погребне музике, а о угледу који су уживале ове композиције сведоче рукописи пронађени широм Европе као и у бившим шпанским колонијама у Америци.

На почетку емисије слушаћете Службу за мртве, насталу у Моралесовој раној стваралачкој фази и довршену 1528. године. Стилски, дело је блиско радовима других шпанских аутора тог доба, а карактерише га једноставан контрапункт који дозвољава коралним мелодијама да се јасније чују.

У другом делу овог концерта изведена је миса Pro Defunctis, односно Миса за мртве - Реквијем овог шпанског ренесансног мајстора. За разлику од Службе за мртве, у овом делу се поред елемената шпанске традиције, лако препознаје и утицај римске школе, у избору напева и њиховом третману. Реквијем је стекао велику популарност и био је изведен, између осталога и у Мексико Ситију 1559. године, током службе поводом смрти цара Карла V. Иако контрапунктски много богатији него Служба за мртве, Реквијем задржава узвишеност, једнставност и мистичност карактеристичну за шпанску музику тог доба, као и за литургијску функцију коју је ова музика требало да има.

Уредница емисије: Ивана Неимаревић