Уметност интерпретације – Симон Јанг

Симон Јанг је рођена 1961. године у Сиднеју, у ирско-хрватској породици, а на конзерваторијуму у овом граду је студирала композицију, клавир и дириговање. Њен први професионални ангажман био је у Аустралијској опери, где је радила као корепетитор током проба значајних диригената као што су Чарлс Макерас и Ричард Бонинг. Када је 1986. године именована за резидентног диригента Аустралијске опере, постала је прва жена и најмлађи диригент на овој позицији. Као стипендиста аустралијске Владе, усавршавала се у Европи, радећи као асистент Џејмса Конлона у Келнској опери и асистент Данијела Баренбоима у Берлинској државној опери. Своју прву самосталну позицију добила је 1998, када је именована за шефа-диригента Фихармоније из Бергена. Након овог ангажмана, уследиле су позиције шефа диригиента Аустралијске опере у Сиднеју, шефа диригента Хамбуршке државне опере, а потом и Филхармоније из Хамбурга. У овом граду, остала је преко десет година, ангажујући се и као педагог, односно професор на Универзитету у овом граду.

За име Симон Јанг, везано је више пионирских подухвата и пробоја, када је реч о женском стваралаштву – била је прва жена која је дириговала у Бечкој државној опери 1993. године, прва жена која је руководила Бечком филхармонијом 2005, те је овог лета предводила продукцију „Прстена Нибелунга” у Бајројту. У њеној дискографији, налази се и снимак овог монументалног Вагнеровог циклуса, који је реализовала као прва жена у историји, а исто се може рећи и за њене звучне записе комплетних симфонија Антона Брукнера и Јоханеса Брамса. Ова аустралијска диригенткиња, тренутно се налази на позицији шефа-диригента Симфонијског оркестра из Сиднеја, где ће остати до 2026. године. Према речима критичара магазина „Грамофон”, циклус снимака симфонија Антона Брукнера представља врхунац њене каријере. Снимак Прве симфоније био је препоручен 2011. а о њему је критичар Роб Коуан рекао следеће: „Овде имате диригента Брукнерове музике који зна куда музика иде и који разуме контекстуални значај детаља. Јангова разуме Брукнеров музички свет, то како музика дише и како да направи баланс у масивним дувачима, а да им не дозволи да преплаве читав оркестар. И она осећа богату поетичност присутну у Првој симфонији, посебно у другој теми првог става и тим дивним тренуцима при крају Адађа, који тако јасно наговештавају будући Адађо Девете симфоније”, закључује овај критичар.

Уредница емисије: Ивана Неимаревић