Главне улоге тумаче: сопран Лавинија Бини као Розаура, тенор Беноа-Жозеф Мајер као арлекин Батокјо, сопран Иоана Константин-Пипелеа као Коломбина, тенор Гијен Мунгија као Бригела, баритон Матео Манчини као Капетан Спавента, баритон Рори Масгрејв као доктор Грацијано, тенор Ендрју Морстајн као Флориндо, баритон Ђорђо Каодуро као Тартаља, бас Мариано Ороско као Панталоне и Питер Мекамли у говорној улози Ђокадија. Оркестром Вексфордског фестивала диригује Франческо Чилуфо.
Ово је Маскањијев омаж Росинију, италијанској опери буфо и традицији комедије дел’арте. Премијерно је изведена, симултано, 1901. године у шест италијанских оперских кућа – у Милaнској скали, Театру Карло Феличе у Ђенови, Краљевском театру у Торину, Театру Костанци у Риму, у Феничеу у Венецији и Театру Филармонику у Верони. Иако је то био велики подухват, осим у Риму, пријем је био млак. Често се сматрало да је Маскањи „човек једне опере” и да никада није успео да понови успех своје „Кавалерије рустикане”, али је ово уврежено мишљење, већ пољуљано управо продукцијама које су светло дана виделе у Вексфорду, попут опере „Гуљелмо (Вилијем) Ратклиф” из 2015. године.
Сам назив „Маске” реферира на маске комедије дел’арте и у прологу дела, глумци и њихов импресарио нас упознају са карактерима које ће играти. То су: Бригела, путујући продавац, доктор Грацијано, правник, Колумбина, служавка заљубљена у Бригелу, Панталоне, богати грађанин и његова ћерка Розаура заљубљена у Флоринда, Тартаља, муцавац, Капетан Спавента и његов слуга Арлекин.
У наредна три чина пратимо сам комад у којем после пуно мука, Флориндо и Розаура, којима помажу Колумбина и Арлекин, успевају да осујете Розаурин брак са Капетаном који је договорио њен отац Панталоне. Услов за брак двоје младих је да се у наредних девет месеци роди мали и лепи Панталончино, те се опера завршава радосном химном у част италијанског пучког позоришта у којем сви учествују.
Оперски фестивал у Вексфорду је основан 1951. године и ово је његово 73. издање. Директорка фестивала Розета Куки је јавности представила програм који је описала као „поглед на оно што се дешава иза сцене где се свашта може десити и где је све могуће… уз дашак лакоће”. И стварно, сходно политици овог фестивала, који открива публици заборављена дела оперског репетоара поред Маскањијевих „Маски”, на програму ће се наћи и „Критичар” Чарлса Вилијерса Стенфорда, „Позоришне згоде и незгоде” Гаетана Доницетија, али и велики оперских хит „Пајаци”, који је такође смештен у контекст позоришта.Уредница Ксенија Стевановић и Ивана Неимаревић
Коментари