Умбертo Ђорданo: Андре Шеније

Ово је уједно био и последњи пут да је Антонио Папано дириговао ансамблом у својству Музичког директора Краљевске опере, пре него што ће ступити на нову дужност шефа диригента Лондонског симфонијског оркестра. Овај уважени диригент се определио да обнови продукцију Дејвида Меквикара из 2015. године у којој је такође главну улогу, у свом дебију у овој роли, певао Јонас Кауфман. По речима Тима Ешлија, критичара часописа Гардијан, Папано је дао нову визију партитуре – екстремнију, емотивно израженију и величанствено обликовану, више везану за револуционарни и политички набој радње која се дешава у време Француске револуције. Он је како каже критичар и „лиричан и бесно енергичан”, док се свирање оркестра може описати као „сензационално”. Општем утиску, великог успеха, доприносе и Јонас Кауфман чији глас је у стању да пренесе Шенијеове унутрашње сукобе, као и Сондра Радванковски, својим непревазиђеним драмским инстинктом. Њима се у улози Жерара придружује монголски баритон Амартувшин Ехбат, који је такође добио високе оцене стручне критике.

Премијера Андреа Шенијеа уприличена је у миланској Скали 28. марта 1896, а велики успех опере учинио је да Умберто Ђордано, преко ноћи, постане предводник такозване ’ђоване скуола’, односно групе веристичких композитора међу којима су били и Пучини и Маскањи. У овој опери чућете све одлике веристичког стила, поред Ђорданове веште употребе ’локалне боје’, од аристократских француских плесова попут Гавоте у првом чину или револуционарне Марсељезе у четвртом. Либрето је написао Луиђи Илика, и инспирисан је животом песника Андреа Шенијеа, који је гиљотиниран само три дана пре Робеспјеровог пада и краја владавине терора.

Радња опере:
У освит Француске револуције, у дворцу грофице Коањи трају ужурбане припреме за бал. Посматрајући понашање своје господарице, слуга Жерар критикује ароганцију аристократа. Па ипак, и сам је страсно заљубљен у једну племкињу – грофичину ћерку Мадалену. Међу званице стиже вест да је краљ упутио позив за сазивање скупштине сталежа, а да у Паризу тињају немири. У тој атмосфери, млади песник Андре Шеније, јавно исказује своје симпатије према потлаченима. Међу окупљене, Жерар доводи групу просјака који су се обрели у близини дворца. Грофица одбија да им удели милостињу, а слуга из револта скида своју ливреју и одлази са гладним људима. Три године касније, током владавине Терора улоге се мењају. Жерар, као Робеспијеров блиски сарадник, постаје моћан човек. Шеније је под сумњом да сарађује са противницима револуционарног режима, док Мадалена живи у страху да ће њено аристократско порекло бити откривено. Млада жена успева да успостави контакт са Шенијеом и да му искаже осећања која је пробудио у њој раније. И песник схвата да је воли, те се љубавници заклињу на вечну верност. Жерар сазнаје за њихову везу, те жудећи за Мадаленом, оптужује Шенијеа, који бива осуђен на смрт. Ипак, кајући се због свог поступка, помаже Мадалени да уђе у затвор где је заточен Шеније. Љубавници ипак успевају да заједно ступе на губилиште, док очајни Жерар чита Робеспјеров одговор на захтев за помиловање, који гласи: „Чак је и Платон изопштио песнике из своје државе”.

Уредница Ксенија Стевановић