Читај ми!

Оперска сезона Eурорадија 2023–2024

Леош Јаначек: Јенуфа

Репродуковаћемо оперу „Јенуфа” Леоша Јаначека која је забележена 2. маја у Римској опери. Овај ексклузивни снимак добили смо посредством Евровизијске размене. Главне улоге изводили су Корнелија Бесков као Јенуфа, Чарлс Воркмен као Лаца, Роберт Вотсон као Штева, Карита Матила као Црквењарка Бурја, Мануела Кустер као Стара Бурја и Дејвид Стаут као Млинар. Лукаш Земан је Сеоски старешина, његова жена је Ана Викторова, док њихову ћерку Каролку тумачи Софија Коберидзе. Хором и оркестром Римске опере дириговао је Јурај Валчуха.

Јенуфа је прво у потпуности уобличено Јаначеково оперско остварење, у којем су све карактеристике његовог стила стављене у функцију музичко-сценског приказа мрачне приче о убиству детета и искупљењу. Први Јаначеков сусрет са комадом Њена пасторка Габријеле Прајсове био је почетком деведестих година 19. века, а рад на опери отпочео је 1894, док је партитура завршена тек 1903. године. Узроке за спори процес компоновања делимично можемо наћи и у обимним, свакодневним обавезама аутора. Током овог периода Јаначек је предавао у три музичке институције, организовао је концерте и изложбе и радио на издањима народних песама. Дуготрајна болест, а затим и смрт његове ћерке, двадесетогодишње Олге, без сумње су одложили завршетак рада на Јенуфи.

Ово снажно и упечатљиво дело, као резултат дуготрајног, креативног напора, остало је до данас једно од најистакнутијих у Јаначековом стваралаштву, поставши део репертоара не само у Чешкој, већ широм света. Јенуфа је премијерно изведена 1903. године, у Јаначековом родном граду, Брну, али је тек деценију касније доспела и у оперску кућу у Прагу, после великог инстистирања Јаначекових поклоника. Либрето је одмах потом на немачки превео Макс Брод, и у тој верзији је постављена 1918. године у Бечу, а затим 1924. године у Берлину, од када датира интернационални успех овог данас најпознатијег Јаначековог оперског дела.

Кратак садржај опере је следећи: У малом селу у Моравској, пратимо дешавања везана за породицу Бурја и младу, лепу и несрећну Јенуфу. Двојица полу браће Штева и Лаца су у сукобу. Шетва је згодан и нехајан, наследник већине породичног богаства, посебно млина од којег сви живе. Лаца је занемарен, а притом је заљубљен у Јенуфу која воли његовог брата. Њена помајка Црквењарка је морална предводница целог села. Јенуфа остаје у другом стању, али Штева не жели да призна дете, нити да се ожени са њом. Цркверњакра, желећи да реши ситуацију којој су се нашли, убија тек рођену бебу. У међувремену, Јенуфа која мисли да је изгубила дете, пристаје да се уда за Лацу. На дан венчања, открива се злочин. Црквењарка признаје шта је учинила, а Јенуфа јој опрашта, а пошто је у међувремену заволела Лацу, одлучује да покуша нови живот са њим.

Уредница Ксенија Стевановић

 

Коментари

Dobar tekst, ali..
Избор за Мис Србије на Тргу републике – женско тело на јавном кантару
Zelja za lepotom
Избор за Мис Србије на Тргу републике – женско тело на јавном кантару
Bravo
Избор за Мис Србије на Тргу републике – женско тело на јавном кантару
Miss
Избор за Мис Србије на Тргу републике – женско тело на јавном кантару
Treba li zabraniti lepotu?
Избор за Мис Србије на Тргу републике – женско тело на јавном кантару