Мајстори барока – Филип Хајнрих Ерлебах

Рођен 1657. године у Есену, овај композитор и педагог се сматра значајном фигуром немачке музике из друге половине 17. века. Основно музичко образовање стекао је у свом родном граду, да би 1678. године отишао у Тирингију како би радио као музичар на двору војводе Алберта Антона од Шварцбуг-Рудолштата. Његов музички таленат није остао непримећен те је убрзо постављен је на место капелмајстора и на овој позицији ће остати наредне тридесет три године – све до своје смрти, 1714. За то време, Ерлебах је изградио репутацију значајног композитора и створио добре односе са музичарима на дворовима у Нирнбергу и Милхаузену. О томе колико је Ерлебах био цењен говори и податак да је наследник грофа Алберхта Антона, принц Лудвиг Фридрих I, након композиторове смрти од његове удовице купио збирку његових рукописа. Нажалост, 1735. године пожар је уништио велики број његових дела, те наслеђе овог аутора зависи од објављених издања, копија рукописа и једног аутографа, који сведоче о његовом стваралаштву. 

Опус Филипа Хајнриха Ерлебаха обухвата велики број дела у скоро свим жанровима. Од сто двадесет инструменталних композиција за које се претпоставља да их је написао, остало је очувано тринаест – један марш, шест свита и шест трио соната. Ипак, најплоднији је био у домену црквене музике, а пре свега у жанру кантате. Већина ових остварења је изгубљена – сачувано је око деведесет кантата, од укупно четири стотине. Изгубљени материјал обухватао је најмање шест комплетних циклуса кантата за богослужбену годину лутеранске цркве, али и двадесет четири мисе. Филип Хајнрих Ерлебах је такође био продуктиван и у области световне вокалне музике, а за ову музику непроцењива је његова збирка Хармонична радост музичких пријатеља објављена 1697. године, а која садржи седамдест пет арија за соло глас, инструментални ансамбл и басо континуо. Текстови ових дела описују живот, љубав и људску судбину. 

Ауторка: Саша Тошковић.