Грамофонија – Виолински концерт Јоханеса Брамса

Репродукујемо снимак Виолинског концерта у Де-дуру опус 77 Јоханеса Брамса у извођењу Јаше Хајфеца и чланова Чикашког симфонијског оркестра под управом Фрица Рајнера. Емитујемо записе са винила који је објавила продукцијска кућа RCA 1955. године.

Снимци које је фебруара 1955. године забележио Луис Лејтон у Оркестарској дворани у Чикагу, постали су временом једни од ретких тонских записа присутних у каталозима продукцијских кућа током више од шест деценија. Продуцент овог издања је био Џон Фајфер, у то време руководилац у компанији RCA задужен за имплементацију стерео технологије, који ће касније постати познат и као значајан иноватор, одговоран за квадрофоне и дигитално забележене снимке у издању ове куће. Он је такође био један од руководилаца пројекта „Хајфец колекције”, подухвата објављивања свих снимака чувеног виолинисте на савременим носачима звука који је добио и престижну Греми награду у категорији историјских издања. Иако су снимци оригинално објављени у моно верзији, три године након премијере ће бити реализоване и стерео плоче, као и издања на траци од 7 инча. До данас је објављено око стотинак различитих верзија овог снимка, а међу њима је значајно поменути немачку дигитално мастеровану DMM плочу из 1985. године, као и луксузно четвороструко издање на једностраним винилима од 200 грама на 45 обртаја које је објављено 2015. године у Сједињеним Америчким Државама.

Ознаке које су у време настака ове плоче биле штампане на омоте издања, данас помало збуњују будући да није постојала сагласност међу издавачима на шта се термини односе, а уз то је прецизност појмова и одредница била подређена маркетиншким стратегијама, те су многи од њих коришћени како би се привукли купци, али без јасног техничког значења. То је случај и са овим издањем које носи ознаку „нова ортофонска плоча”. Ортофонија је био термин који је компанија Виктор почела да користи још 1925. године, пре аквизиције од стране RCA, како би се означио прелазак са механичког на електрични процес снимања. Иако је термин био дуго у употреби са овим значењем, бурне технолошке промене педесетих година су продуценте навеле да њиме опишу нове стерео и моно плоче које су снимљене са посебном еквилизацијом која ће постати позната као RIAA. Сличан термин је користила и конкуренција, као на пример NBC за „ортоакустичка” издања, док је компанија Колумбија имала своје термине за сличну појаву на микрогрув винилима. Током педесетих година ће метод еквилизације компаније RCA почети да усвајају и развијају и друге компаније те ће он постати де факто индустријски стандард под данашњим називом, док ће варијације на термин ортофонија полако нестајати из употребе.

Аутор Милан Милојковић
Уредница Сања Куњадић