Читај ми!

Антологија српске музике

Литургија за мушки хор Франческа Синика

Ово је једна од првих вишегласних Литургија на црквенословенском језику, која је била сачињена за потребе богослужења у Српској православној цркви. Ово дело је 1840. године написао Франческо Синико, тадашњи хоровођа хора цркве Светог Спиридона Чудотворца, богомоље српске заједнице у Трсту. Чућете извођење мушког вокалног ансамбла Радио Новог Сада, на основу партитуре коју је преписао и транспоновао Душан Михалек. Диригује Јурај Ферик, а као солиста наступа тенор Зоран Мартиновић.

Литургија је посвећена је Ђорђу Мекши, председнику Српске црвкене општине у Трсту, а пажњу јавности на њено постојање скренуо је музиколог Душан Михалек, својим пионирским радом који је 1987. године објавио у Свескама Матице српске. Ипак, ово дело није нестало са богослужбеног репертоара, већ је у различитим облицима живело у наредних сто педесет година. Пре свега је у континуитету извођено у самом Трсту, али је имало своје место и у крајевима у којима је живело српско становништво у оквирима некадашњег Аустроугарског царства. Бележе се и верзија која се чува у Котору, сарајевски препис, копије у архивама панчевачког Српског црквеног певачког друштва и Београдског певачког друштва, као и извођења у Мокрину, Сомбору, Сремским Карловцима и Новом Саду. У штампаном виду објављена је 1928. године у Београду, са знатним изменама које је сачинио Стеван Шрам.

Франческо Синико је, у доба када је написао Литургију за спрску заједницу у Трсту, био цењен композитор, организатор музичког живота и заговорник ризорђимента – покрета за уједињење Италије. Овај композитор је основао Музичко друштво са школом у којој су се школовали Даворин Јенко, и могуће је чак и Никола Ђурковић.

У Литургији која је пред нама, Синико је спојио вишеструке елементе – пре свега оне проистекле из руског црквеног хорског слога, али и елементе италијанског оперског стила, посебно хорова белканто традиције, те одблеске вишегласја приморског типа, са пратњом у терцама и секстама, и једноставним хармонијама. Како примећује Душан Михалек „Литургија има и химничан, дојстојанствен карактер и својства репрезентативне свечане музике каква је одговарала богатој српској грађанској класи у Трсту”. И додаје „Мада није рађена према мотивима спрског појања, што ће деценијама касније пионирски урадити Корнелије Станковић, она је са одушевљењем прихваћена у Српској православној цркви, а њена лепота и уметнички квалитети показали су се животним све до данашњих дана”, закључује Михалек.

Уредница Ксенија Стевановић.

Коментари

Bravo
Шта је све (не)дозвољено да се једе када имате повишен холестерол
Krusevac
Преминуо новинар Драган Бабић
Omiljeni režiser
Луис Буњуел – редитељ који нам је показао да ово није најбољи од свих могућих светова
Posle toliko vremena..
Репер Диди најбогатији међу славнима, Ђоковић на 68. месту
Zdravlje
Редовно коришћење аспирина узрокује хиљаде смрти годишње