среда, 24. апр 2024, 20:20
Мајстори барока – Микеланђело Фалвети
Ораторијум „Велики потоп” Микеланђела Фалветија изводе Камерни хора из Намира и ансамбл Капела Медитеранеа којим диригује Леонардо Гарсија Аларкон. Солисти су: Матео Белото – Бог, Фернандо Гимараеш – Ноје, Маријана Флорес – Рад, Нојева супруга, Евелин-Рамирез Муњоз – Божанска правда, Магали Арно – Вода, Фабијан Шофрин – Смрт и Каролин Вејнантс – Људска природа.
О животу Микеланђела Фалветијa, италијанског композитора и свештеника, не постоји много сачуваних податка. Родом из Палерма, Фалвети је око 1682. године дошао у Месину, град у којем је претходно студирао, а где је сада био именован за капелмајстора катедрале. Привилегована позиција на којој се обрео га је начинила важном музичком личношћу овог сицилијанског града, доносећи му углед не само као композитора, већ и као организатора музичког живота. Овај град је, након сурове одмазде шпанских трупа после побуне становника против њихове власти, још увек био у процесу опоравка, када се Фалвети у њега вратио. Због тога је лако закључити да је радња ораторијума „Велики потоп”, која се бави темама непослушности, уништења и искупљења грехова, инспирисана управо отпором грађана Месине и људима које је Фалвети сусрео.
Ово остварење премијерно је изведено 1682. године у катедрали у Месини, у којој је композитор исте године заузео позицију капелмајстора. Либрето је написао уважени песник из Палерма – Винченцо Ђатини, обраћајући се познатој причи о потопу и Нојевој барци из Старог завета. Дело садржи „модерне” карактеристике које је описао Арканђело Спања у свом трактату „Разговор о Ораторијуму” из 1706. године, као што су: мали број ликова, сажет текстуални предложак и изостанак наратора. Тако, у прологу, протагонисти су: Божанска правда и Четири елемента – Вода, Ватра, Ваздух и Земља. У самом дијалогу то су Ноје, његова жена Рад, Бог, Смрт и Људска природа. Овоме је додат хор који, налик ораторијумима Ђакома Карисимија, игра водећу улогу. Велика пажња коју је Фалвети посветио изради хорских нумера, одаје га као вештог композитора који добро влада различитим контапунктским техникама и поиграва се бојама гласова на тај начин „стварајући праве тонске фреске”.
Ипак, време није било благонаклоно према овом делу, те је ораторијум „Велики потоп”, који се сматра једним монументалним остварењем, лежао заборављен преко три века. Оживели су га уметници чије ћете извођење слушати, 2010.године на фестивалу у Амбронеу, а које је наредне године и дискографски објављено.
Ауторка: Саша Тошковић
Коментари