Читај ми!

Имагинарна едиција

Наталија Нестeрова: Интернет-радио као нова врста медија

Поводом обележавања стогодишњице Радио Београда, у емисији Имагинарна едиција можете пратити текст Наталије Нестeрове „Интернет-радио као нова врста медија и основа нових дискурзивних пракси”.

До пре двадесетак година, процене радија које су давали новинари и експерти у области интернета биле су опречне и неизвесне. Неки су предвиђали да ће интернет укинути потребу за оваквом врстом медија, док су други веровали да ће управо захваљујући интернету, радио доживети ренесансу и постати најраспрострањенији медиј на свету. По речима ауторке, догодило се ово друго: „веб-радио, верзија радио-станице на интернету, интернет-радио-станица више нису стручни термини, већ добро познати појмови. Емитовање програма на интернету је постало обавезан атрибут радио-станица које поштују себе (и своје слушаоце). Данашња ситуација је таква да се у каталозима на интернету може пронаћи на хиљаде професионалних радио-станица, како специфично мрежних станица, тако и интернет-верзија станица које се пуштају у етар. То показује да емитери доживљавају интернет као перспективну технолошку иновацију. Данас интернет-радио, као мрежни сервис, може да буде отворен и за званичне радио-станице и за интернет-заједнице, које се сада уједињују на основу интересовања за одређену тему комуникације”.

У овом контексту, Наталија Нестeрова истражује карактер промена изазваних развојем интернета. Међу главним статусним и дискурзивним променама уочавају се: слабљење знакова институционалности, представљање радио-продукта (радио-текста) помоћу техничких могућности разних медија и комбинацијом различитих семиотичких система, трансформација радио-текста у хипертекст, губитак обележја традиционалног радио-дискурса као што су линеарност и симултаност, ширење могућности усмеравања на адресате и реализација интерактивности. У ову анализу ауторка је укључила и материјале добијене анкетирањем радијских новинара и слушалаца.

Текст је изворно објављен у 376. броју Гласника Томског државаног универзитета 2013. године.

Превели с руског Тања Мијовић и Данило Барјактаревић.
Читао је Александар Божовић.
Уреднице Оливера Нушић и Тања Мијовић.

 

Коментари

Re: Knjiga
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Re: Steta
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Re: Ко би свијету угодио
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Knjiga
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Komentar
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи