Токови поезије

Антологија америчке експерименталне поезије – К. Силем Мохамед, Џенифер Кармин и Карла Хармин

У емисији Токови поезије, од 11. до 17. марта, представићемо „Антологију америчке експерименталне поезије” коју је приредила Дубравка Ђурић. У шестој емисији овог циклуса можете слушати стихове и одломке из дела Силема Мухамеда, Џенифер Кармин и Карле Хериман.

К. Силем Мохамед (K. Silem Mohammad, 1962) је песник који је деловао у колективу „Фларф”. Докторирао је на Стенфорду, а предаје на Универзитету Јужног Орегона. Као и остали фларфовци, користи Гугл-претраживач као композиционо средство. У једном интервјуу је објаснио да је предност Гугл-претраживача текстова у односу на оно што он има у глави, у томе што није ограничен на оквир сопственог знања, културалног искуства, речника и моралних вредности, већ има приступ свему ономе што иначе не би никада било део његове имагинације. Мохамед ради са нађеним материјалима које затим преуређује и комбинује. Међу његовим објављеним књигама су: Sonnagrams 1–20 (2009), Breathalyzer (2008) и Deer Head Nation (2003). Са Геријем Саливеном, Дру Гарднер, Надом Гордон и Шарон Месмер приредио је Flarf: An Anthology of Flarf (2019). У овој емисији прочитаћемо Мохамедову песму Разматрање тога колико су јелени језиви.

Џенифер Кармин (Jennifer Karmin) је мултидисциплинарна песникиња и уметница. Њена поезија се појављује по часописима и антологијама, а међу њеним књигама издвају се текстуално звучни еп Aaaaaaaaaaalice (2010) и chapbook под називом The Sexual Organs of IRC (2016), који је настао у сарадњи са песникињом Бернадет Мајер. Повремено предаје на неколико универзитета, а од 2000. године ради са имигрантима и избеглицама у Трумановом центру у програму за образовање одраслих. Вечерас ћемо прочитати њена дела чији су називи Тврдње за Џона Балдесарија и Уметност је концепт, уметност је процес. Хаику за Сол Левита.

Карла Хармин (Carla Harryman, 1952) је језичка песникиња, прозаисткиња, драмска списатељица и перформерка. Предаје креативно писање на Универзитету Источног Мичигена. У свом раду прелази границе жанрова и не/наративних поетика, а такође експериментише перформансима заснованим на тексту. Коауторка је серије књига објављених под називом The Grand Piano: An Experiment in Collective Autobiography: San Francisco, 1975–1980. Међу њеним књигама су: Percentage (1979), Animal Instincts: Prose, Plays, Essays (1989), There Never Was a Rose Without a Thorn (1995) и A Voice to Perform (2020). Удата је за песника Берета Вотена. У вечерашњој емисији можете пратити одломак из њеног дела Дивље мајке или ’мама, могу ти показати моју вилинску замку’.

У сутрашњој емисији можете пратити дела Трејси Морис и Чарлса Бернстина из ове антологије.

Превеле с енглеског Ана Горобински и Дубравка Ђурић.
Читала Душица Мијатовић.
Уреднице циклуса Оливера Нушић и Тања Мијовић.