Антологија српске музике

Чућете композиције: Свирач и птице за кларинет и оркестар, као и итерацију овог дела Необични свирач која је прерасла у симфонијску причу за децу на стихове Десанке Максимовић. Поред њих чућете и дела Сребрни звуци за гудачки квартет и сребрне кашике, Успаванку за сопран и дечје играчке, лао и композицију за дечји хор Дванаест месеци на стихове Мире Алечковић.

Једна од темељних карактеристика дела Лудмиле Фрајт је њено интересовање за звук и звучне могућности људског гласа, пре свега женских гласова, као и високих, резонантних фреквенција које откривамо у објектима попут металних предмета, звона, дечјих играчака, односно у свету комплексног птичјег пева. Како то примећује музиколошкиња Зорица Премате „као да је један део њене личности заувек остао у детињству и напајао се тим изворним, спонтаним и маштовитим утисцима о свету звука и звучања”.

Лудмила Фрајт, рођена у Београду 1919. године у музичкој породици чешког порекла, током своје каријере, поред бројних важних функција које је заузимала у музичком животу бивше Југославије, успоставила се из данашње перспективе, као једна од најсмелијих стваралачких личности поратне музике. Била је прва композиторка електронске музике у историји спрске и југословенске музике, али се тиме њени пробоји не завршавају. Такође, прва је жена која је завршила студије композиције на Музичкој академији у Београду 1946. године, а била је прва композиторка филмске музике у нас. У својим делима, Фрајтова ствара суптилни звучни универзум, лирски и интиман, окренут према истраживању тембра и отворен за формални експеримент. У том погледу ауторка се није либила јасног модернистичког проседеа, користећи неке од техника присутних у европској послератној аванагарди попут алеаторике, мултимедијалних захвата и електроакустичких истраживања, али је такође остајала везана и за деликатни свет дечје креативности и маште. Дела Лудмиле Фрајт писана за децу одишу спонатношћу, једноставношћу у којој нема ничег баналног, заиграношћу и дубоком љубављу према детињству и невиности.

Композиција Свирач и птице, из 1966. године, је изузетно успело, поетично, лирско, а опет апартно и модерно дело. Ова композиција чији је поднаслов Рапсодија за кларинет и оркестар, обилује свежим оркестарским решењима, дијалошким односом кларинета и оркестарског парта, испуњеног микро догађањима, налик још увек присутним композиционим техникама авангардног усмерења. Посебну звучну карактеристику ове композиције, са снимка који се чува у Фонотеци Радио Београда, чини деликатан упис електронског парта, који симулира птичји пев, али и развија нека особена звучања и фактурне визуре.

Уредница Ксенија Стевановић