Путеви прозе

Густаво Адолфо Бекер: Есеји (1)

У емисији Путеви прозе, од понедељка 26. фебруара, до недеље 3. марта, можете слушати есеје и записе шпанског песника и писца Густава Адолфа Бекера у избору и преводу Биљане Исиловић.

Густаво Адолфо Бекер је рођен 1836. у Севиљи у породици која се почетком 20. века доселила у Шпанију из Фландрије. На књижевну сцену Шпаније ступа у епохи постромантизма, који његовом књижевном стваралаштву даје рафинираност смиренијих, али дубље личних и искрених тонова, у односу на суштинске одлике романтизма. Живот му је био тежак и кратак. У раном детињству остаје без родитеља. У осамнаестој години сели се у Мадрид, добија скроман чиновнички посао који ће убрзо изгубити јер га је надређени затекао да пише стихове на радном месту. Тада се дефинитивно окреће својој уметничкој вокацији. Постаје уредник у часопису "Контемпоранео", али немирни дух овог мадридског боема, новинара, песника и сликара, подстицаће га на путовања по Шпанији иза којих ће остати записи, оригинална виђења монументалних шпанских градова. Живот му се окончава у 34. години: у Мадриду, пред Божић 1870, песник Густаво Адолфо Бекер умире од туберкулозе.

За собом је оставио обимно књижевно дело. У поетској заоставштини славне "Риме", а у прозној поетске записе "Легенде", "У осами манастира", "Књижевна писма једној жени", као и мноштво путописа, музичких и ликовних критика, есеја објављиваних у сталној колумни у "Контемпоранеу".

Бекерово дело било је упоришна тачка и идеал великанима шпанске књижевности XX века: Унамуну, Антонију Маћаду, Хуану Рамону Хименесу, Ортеги и Гасету... Бекер је утемељивач нове шпанске поезије, али и поезије у прози, јер је он у бити песник, а када пише прозу мајсторски влада формом и уметничким изразом; његова проза је увек прожета лиризмом, мелодичношћу, субјективизмом и разиграном маштом.

Путописи, есеји и скице Густава Адолфа Бекера, у избору и преводу Биљане Исаиловић, биће објављени у угледној едицији Библиотека Хиспаниа издавачке куће Партенон.

 

Чита: Александар Божовић

Уредник: Иван Миленковић

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво