Лукa Илетерати: Хемија Прима Левија (1)

Савремени италијански филозоф Лука Илетерати направио је јединствени спој у савременој филозофији: повезао је Деридину деконструкцију и Хегела. Та се комбинација чини готово немогућом јер Хегел је управо био једном од главних тема деконструкције, но, временом, како се деконструкција одбијала од њега, Илетерати је Хегела почео да чита другачије од оних начина које је наметнула традиција. Један од учинака тог необичног споја јесте тумачење најмање читаног сегмента Хегелове филозофије: филозофија природе. Отуд Илетератијева наглашена осетљивост на разлику између духа и материје, разлику која је миленијумима ишла у корист духа. Илетерати, међутим, не пристаје на такву расподелу појмова, а његов текст о великом италијанском писцу Приму Левију, хемичару, човеку који је преживео Аушвиц, управо деконструише однос између духа и материје. Сам Леви му, у свом изванредном роману "Периодни систем", даје обилан и драгоцен материјал. Леви је, наиме, у Аушвиц одведен као талентовани хемичар и управо хемији захваљујући он је преживео логор смрти (и то описао у можда најбољој књизи о Аушвицу "И то је човек?"). У "Периодном систему", пак, у поглављима која носе имена хемијских елемената, Леви говори о своме животу, па и о свом боравку у Аушвицу, правећи паралеле између живота људи и понашања елемената. Но, тај Левијев поступак није тек досетка или произвољно успостављен однос између две хетерогене области, већ се, открива Илетерати, у Левијевом односу према хемији, односно материји, налази и језгро отпора према фашизму који управо велича дух. Tај моменат чини језгро Илетератијевог текста, да би се у игру увели  и појмови чистоте (чистота расе, етничко чишћење) и нечистоте (која је за живот констутивна, односно сваки позив на чистоту, увек и без разлике, смрди на фашизам).

У другом свом тексту, "Од чега филозофија лечи", Илетерати је још експлицитнији: филозофија лечи од филозофије саме, уколико се филозофија одвећ бави духом и стварима духовним. Приљубљена за дух и духовност, та и таква филозофија ће, нужно, у једном тренутку да потражи чист ипрочишћен терен, какав се, иначе, у животу не може пронаћи. Чишћење терена од натруха материје и самог живота у филозофској традицији познато је и као метафизика. Уосталом, разлог због којег су нацисти одводили људе у логоре за истребљење били су савршено метафизички, дакле произвољни. Филозофија, утолико, с једне стране лечи од глупости, с друге од претеране количине духа који се, поново, појављује као опасност у самом срцу духовних наука.

С италијанског превела Сенка Јевтић

Чита Александар Божовић

Уредник Иван Миленковић