Музеј звука

Овај, данас заборављени италијански композитор и оргуљаш, био је представник позно-ренесансне венецијанске школе. Рођен је у Падови, 1527. године, те отуда потиче и његово презиме – Падовано. Нису остали сачувани подаци о раном периоду његовог живота, али се 1552. године његово име појављује у архивама Базилике Светог Марка у Венецији, где је ангажован као први оргуљаш најзначајније цркве у Млетачкој републици. На овој позицији, Падовано је остао наредних четрнаест година, да би 1566. ступио у службу династије Хабзбурга, најпре као оргуљаш а потом и капелмајстор на двору у Грацу. Преминуо је 1575. године. Током боравка у Венецији, Падовано је радио са неким од најбољих певача и композитора тог доба, као што су Адријан Виларт, Чипријано де Роре и Андреа Габријели.

Током живота, Падовано је објавио неколико збирки мотета, миса и мадригала, али је ипак остао пре свега упамћен по својој инструменталној музици. Наиме, овај аутор је био један од првих композитора ричеркара, форме која је посебно била популарна у позној ренесанси и раном бароку. Такође, био је познат и као аутор токата, у којима су се смењивали имитациони и импровизациони одсеци, наговештавајући каснији стил негован у венецијанској школи.

Поред ових штампаних радова, Падованова заоставштина укључивала је и монументалну Мису за 24 гласа, која је остала сачувана у рукопису. Паул ван Невел, диригент и уметнички директор ансамбла Уелгас, почетком 21. века пронашао је ове манускрипте у архиви Аустријске националне бибилиотеке и потом објавио премијерни снимак Мисе за 24 гласа коју ћете слушати вечерас.

Дело је највероватније изведено током прославе венчања Војводе Вилхелма V од Баварске и Ренате од Лорене 1571. године. У овом монументалном остварењу Падовано користи три хора са по осам гласова, на начин који је био уобичајен у Венецији, односно Цркви Светог Марка, где је негован вишехорски, антифони начин извођења који је у овом здању правио изузетни акустички ефекат.

Уредница емисије: Ивана Неимаревић