Оперска сезона Eурорадија 2022/2023

Камиј Ерланже: Црвена зора

Први пут на нашим таласима пратићете оперу „Црвена зора” француског композитора Камија Ерланжеа, који је стварао на прелазу XIX у XX век. Ово дело је право откриће Оперског фестивала у Вексфорду, који је иначе познат по својим истраживачким подухватима и изношењу на видело заборављених страница оперске историје. Тема овогодишњег фестивала у овом ирском граду је „Жене и рат”. Уметничка директорка Розета Куки желела је да прикаже оперска остварења која се баве овом темом, односно различите недаће са којима се суочавају оперске јунакиње из остварења Доницетија, Тутина и Ерланжеа.

У главним улогама наступили су: сопран Андреа Соаре као Олга, тенор Ендрју Морстајн као Серж, баритон Гиорги Маношвили као Курагин, баритон Филип-Никола Мартен као хирург Пјер де Риј, тенор Томас Берч као Василиј, мецосопран Доминика Вилијмас као Грофица, мецосопран Ема Јинглинг као Наташа, сопран Ејва Дод као Соња. Хором и оркестром Вексфордске опере дириговао је Гијом Турнијер.

Француски композитор Камиј Ерланже, доживео је за свог живота, у другој половини XIX и првим деценијама XX века, умерени успех. Написао је девет опера, од којих је једна од њих, Син звезде, компонована за Париску оперу, где је изведена са успехом. У франкофоном свету Ерланже је задржао реноме: једна авенија у Квебеку носи његово име. Сам Ерланже је рођен у Паризу 1863. године у јевреској породици пореклом из Алзаса. Студирао je на Париском конзерваторијуму у класи Леа Делиба, а 1888. године је освојио и При д Ром са кантатом Веледа, што му је отворило врата оперских позорница. Међу Ерланжеовим популарним делима био је Пољски Јеврејин из 1900. године, који се задржао на репертоару француских оперских кућа наредне три деценије, као и Афродита из 1906. на тему романа Пјера Лоија, која се са својом еротском тематиком такође свидела париској публици. У својим делима бавио се натуралистичким, симболистичким темама, као и онима изведеним из класичне старине или екстремно веристички обојеним. По мишљењу музиколога, његово уметнички најуспелије дело је лирска легенда Свети Јулијан коју је написао за време боравка у Вили Медичи у Риму. Ерланже је припадао генерацији музичара који су били под великим утицајем Вагнера и Маснеа. Имао је солидну композиторску технику, одличан осећај за оркестрацију, али није био инспирисан на пољу мелодијске инвенције и хармонских решења.

Опера Црвена зора премијерно је представљена у Руану 1911. године, а заплет подсећа на Ђорданову Федору, са руским нихилистима у центру радње који покушавају да остваре преврат терористичким акцијама. Сама радња се креће од Петрограда, преко Нице и Париза, све до Москве и у себи садржи елементе политичке драме, љубавног троугла, као и оперску конвенцију јунакиње која због трагичне љубави губи разум. Либрето су написали Артур Бернед и Пол де Шуданс.

Уредница Ксенија Стевановић