Композитор месеца – Петар Коњовић

Надежда Мосусова у тексту Лирика Петра Коњовића истиче да је Коњовић највише доприноса дао вокалној музици, у најширем смислу овог термина. Како је и сам имао склоности да пише поезију, Коњовић је најбоља достигнућа остварио у композицијама инспирисаним пажљиво одабраним књижевним или поетским мотивом или пак везаним за литерарни текст.

Соло песме за глас и клавир Коњовић је компоновао у раздобљу од 1903. до 1925, а реализоване су у две збирке: Лирика и Моја земља. Збирка Лирика, објављена је 1948. године и обухвата двадесет четири песме настале у периоду од 1903. до 1922. године. Међу њима се, према мишљењу Властимира Перичића, препознају два усмерења: с једне стране песме у народском тону, често засноване на текстовима из народне поезије, а са друге стране су песме независне фолклорне инспирације, написане у духу романтизма и импресионизма.

На другој збирци соло песама, под називом Моја земља, Коњовић је радио преко двадесет година, и у њој је прикупио и обрадио стотину народних напева из бивше Југославије. Како истиче музиколошкиња Зорица Премате, „Коњовић је у овој збирци, као стваралац који је тежио што реалистичнијем музичком изразу, био потпуно на свом терену. Имао је оригинални, фолклорни музички предложак, прилику да у минијатурној форми дочара најразноврсније атмосфере, расположења, људске карактере и ситуације, а и могућност да на свој особен начин ради са народним стиховима. У интерпретацији текста, поштујући обрисе народне мелодије, нарочито је водио рачуна о поклапању вокално-текстуалних и музичких нагласака, јер по Коњовићу, музика се не може добро разумети, ако се не разуме и не усвоји текст који она произноси”, истиче Зорица Премате.

У завршном сегменту емисије пратићете Три женска хора у аранжману за хор и оркестар. Ове три минијатуре за женски хор данас се сматрају најуспешнијим и најпопуларнијим Коњовићевим хоровима. Прва два хора, Ој за гором и Орошен ђердан из 1916. године, заснована су на народним песмама познатим из Мокрањчеве Пете руковети, које композитор додатно развија инвентивним мотивским и хармонским решењима. Трећи хор, Враголан, написан је десет година раније на текст Милорада Петровића, и пун је безбрижне, младалачке живахности.

Ауторка Јелена Дамјановић