Музика вива – 69. Међународни Рострум композитора

У категорији аутора до 30 година, Ирску је представљала ауторка Ања Малон. Рођена 1994, ова уметница је већ реализовала бројне поруџбине за ансамбле у Ирској и Уједињеном Краљевству. Ирски музички центар је Ању Малон прогласио за „Композитора у успону 2020/2021”, а данас је члан овог удружења. Такође, Сапфо ансамбл је ову уметницу изабрао за ауторку од које ће поручити ново дело, а њен рад подржавају и секретеријати за културу Северне Ирске и Енглеске. У опусу Ање Малон се налазе како композиције написане у фолклорном духу, тако и савремена остварења, али је и једним и другим заједничка тежња ка приповедању и описивању различитих људских искустава. И дело које је изведено на Међународном Роструму композитора, композиција Калан има јасну наративну црту – Малонова је била инспирисана реком Калан, која протиче кроз њено родно место и носталгијом коју је осећала, током раздвојености од своје породице у периоду пандемије ковида. У композицији, виолончело има улогу протагонисте, који чезне да буде поред реке, док деоница клавира дочарава саму реку Калан.

У општој категорији Ирску је представљала композиција У ваздуху Ен-Мари О’Фарел. Ова харфисткиња и композиторка, данас шеф катедре за харфу на Краљевског колеџу за музику у Манчестеру и гостујући професор на конзерваторијуму у Даблину, у свом опусу има бројна дела за оркестар, хорове, камерна и вокална дела, које су изводили водећи ансамбли у Ирској и Уједињеном Краљевству. Порудбжбине композиција за харфу добијала је и од чланова Бечке филхармоније, ирског радија за класичну музику Лирик Еф-Ем и других. Композиција којом се представила на овогодишњем Роструму настала је као поруџбина Симфонијског оркестра Ирске националне Радио-телевизије за фестивал нове музике у Даблину 2021. Назив композиције Ерборн – У ваздуху је вишезначан и може се превести као „полетање”, али и „преношење ваздухом”, односно као метафора за инспирацију. Композиција је снажно инспирисана ирском музичком традицијом и у поједниним ставовима се налазе референце на познате ирске мелодије и химне. Такође, у у овој композицији Ен-Мари О’Фарел користи харфу, свој, али и ирски национални инструмент, посебно у играчком, завршном ставу овог петоставачног циклуса.

Селекцију Мађарске представљала су три аутора, Мате Бела, Виктор Молнар и Роланд Сентпали.

Најпре ћете чути остварење под називом Титан Матеа Беле. Већ као тридесетогодишњак, овај аутор је стекао углед на мађарској музичкој сцени. Његове композиције су изводили бројни међунардни ансамбли, као што су Ентерконтепорен, Лондон синфонијета или Ансамбл Модерн, а дела су му редовно представљана на националном радију, као и на сценама позоришних кућа. Студије је завршио 2011. у Будимпешти, а потом се усавршавао у Кракову, да би данас радио као професор на Академији Франц Лист у Будимпешти. Композиција Титан написана је за свирача на туби, Роланда Сентпалија, а у њој Мате Бела солисти пружа прилику да демонстрира не само невероватан виртуозитет, као и екстремни распон тона, који поседује овај музичар. Дело је већ извођено широм света, а било је и одабрано као „обавезна композиција” на међународним такмичењима за тубу.

Још једно дело из селекције Мађарске на овогодишњем Међународном роструму композитора било је остварење под називом Петриња 2020 Виктора Молнара, аутора који се такмичио у категорији композитора до 30 година. Композиција је настала непосредно након разорног земљотреса који је погодио Петрињу, а који је Молнар осетио чак и у удаљеној Будимпешти. У својој композицији, покушао је да дочара страх који код људи изазива ово силовито померање тектонских плоча, а поред тога у своје дело је укључио и традиционално певање „ганга”, које са својим дисонантним звучањем аутора асоцирало на тужбалице. Молнар је последњих година освојио неколико веома значајних признања, као што су прва награда на такмичењу Густав Малер, те национална признања као што су Награда „Иштванфи Беденек” коју додељује Музичка академија Франц Лист, „Артисјус” коју додељује Мађарска агенција за заштиту ауторских права и конкурс музеја МУПА у Будимпешти.

Емисију ће заокружити композиција Ла фолиа Роланда Сентпалија. Овај уметник, кога сте слушали нешто раније у вечерашњој емисији као солисту на туби, поред свирања овог инструмента активан је и као композитор и аранжер. Музиком је почео да се бави са дванаест година, свирајући еуфонијум, да би се потом преоријентисао на тубу, завршивши студије на Академији Бела Барток у Будимпешти. Каријеру је започео као солиста и оркестарски музичар, а био је и победник међународних такмичења у Финској, Чешкој и Кореји. Када је реч о компоновању, Сентпали превасходно пише дела за свој инструмент, али и камерна и оркестарска остварења. Дело са којим се представио у Хагу, инспирисано је познатом барокном темом Ла фолија, коју је Сентпали искористио као основу над којом је у оркестру покушао да опише вишемилионски временски процес развоја живота на земљи – од „Великог праска”, односно громогласног акорда којим започиње дело, преко развоја живота на земљи и људске цивилизације, до уништавања животне средине и коначне дезинтеграције свемира.

Уредница емисије: Ивана Неимаревић