среда, 11.10.2023, 20:30 -> 14:28
Мајстори барока – Пјетро Локатели
Слушаћете остварења Пјетра Локателија. Сонате за флауту број 7, 9 и 11 из опуса 2 интерпретира солиста Џед Венц и ансамбл Музика ад Ренум. Концерт број 1 у Де дуру из збирке Уметност виолине свира Дмитри Синковски са ансамблом Ил Помо д'Оро, док Трио сонату број 1 у Еф дуру изводе Елизабет Волфиш и Рејчел Исерлис, виолине, Ричарда Таниклифа, виолончело и Пола Николсона, чембало.
Рођен 1695. године у Бергаму, Пјетро Локатели, италијански виолиниста и композитор, већ са четрнаест година постао је део инструменталног ансамбла Базилике Санта Марија Мађоре у свом родном граду. Две године касније одлази у Рим, и претпоставља се да је тамо учио код Арканђела Корелија, али и других еминентних музичара који су ту живели и радили. Локатели је своје извођачке вештине усавршавао приређујући концерте, те је временом постао један од најбољих виолиниста свог доба, који је у знатној мери допринео развоју технике свирања на виолини. Године 1729. долази у Амстердам и одустаје од јавних наступа у корист редовних концерата који су били приређивани за групу богатих љубитеља и покровитеља музике. Управо је у Амстердаму објавио неколико својих дела.
Локатели је најпознатији по својој збирци Уметност виолине која обухвата дванаест виолинских концерата који су издати заједно са двадесет четири виртуозна каприча без пратње, и сматрају се технички најзахтевнијим партитурама намењеним овом инструменту. Готово целокупан опус Локатели је посветио виолини, а његова дела карактеришу изузетан извођачки ниво, који неретко ставља у други план сам музички садржај. Форма у којој је највише стварао биле су сонате и кончерта гроса која, и поред своје виртуозности, показују инвентивност и експресивност мелодије. Из ове збирке слушаћете Концерт број 1 у Де дуру.
Такође ћете, између осталог, чути и дела из збирке од дванаест соната за флауту, коју је Локатели објавио 1732. године, недуго након што се етаблирао у Амстердаму. У годинама које су претходиле његовој селидби у Холандију, композитор је путовао кроз Европу и кроз концертне туре демонстрирао своје виртуозно умеће свирања на виолини. Сматра се да су ове сонате биле део репертоара у којима се представљао публици, те да их је касније транскрибовао за флауту и тако публиковао. Ова остварења илуструју његов отклон од „високо барокног стила” ка много личнијем музичком језику, у којем је експериментисао са ритмом, хармонијом и мелодијом.
Ауторка: Саша Тошковић.
Коментари