Уметност интерпретације – Санту-Матијас Роували

Слушаћете како овај фински диригент интерпретира дела Јана Сибелијуса, Петра Чајковског и Сергеја Прокофјева.

Један од неколицине изузетно успешних младих финских диригената који последњих година освајају европске и светске музичке сцене, рођен је 1985. годне у Лахтију. Музичку каријеру започео је као перкусиониста, да би се са 22 године преоријентисао, фокусирајући се на дириговање, учећи у класама Јорма Пануле, Леифа Сегерстама и Хануа Линтуа. Његов први велики ангажман најављен је 2012, када је именован за шефа диригент Филхармоније из Тампереа, а на овој позицији остао је наредних десет година. Изван Финске, уследили су најпре позиви из Филхармоније из Копенхагена и Симфонијског оркестра из Гетеборга, а потом и водећих светских ансамбала као што су Берлинска и Њујоршка филхармонија и Краљевски консертхебау оркестар. Од сезоне 2017/2018. Санту-Матијас Роували је постао шеф диригент Симфонијског оркестра из Гетеборга, као и главни гостујући диригент Филхармонија оркестра, а 2021. је објављено да ће наредних пет година бити и шеф диригент овог лондонског ансамбла, наслеђујући свог сународника, Еса-Пеку Салонена.

Препознатљив по веома ентузијастичном стилу дириговања, који је критичар „Гардијана” описао као „хиперактиван, екстравагантан и балетски”, Роували успева да из оркестра извуче импресиван звук, живих боја и прштаве виртуозности. Критичар магазина „Грамофон” је његове интерпретације музике Јана Сибелијуса описао као „истакнуте по изненађујућој живости и јасноћи”.

Дискографија овог финског диригента је релативно мала, јер у континуитету објављује албуме тек од 2018. У њој доминирају дела Роувалијевих сународника, пре свих Јана Сибелијуса чијим остварењима је посветио три албума, али се налазе и виолински концерти Бернстајна, Конрголда и Роже које је објавио са Баибом Скриде, затим Лабудово језеро Чајковског, као и Пета симфонија у Бе дуру опус 100 Сергеја Прокофјева.

Уредница емисије:Ивана Неимаревић

 

Коментари

Da, ali...
Како преживети прва три дана катастрофе у Србији, и за шта нас припрема ЕУ
Dvojnik mog oca
Вероватно свако од нас има свог двојника са којим дели и сличну ДНК
Nemogućnost tusiranja
Не туширате се сваког дана – не стидите се, то је здраво
Cestitke za uspeh
Да ли сте знали да се најбоље грамофонске ручице производе у Србији
Re: Eh...
Лесковачка спржа – производ са заштићеним географским пореклом