Читај ми!

Музика вива - 69. Међународни Рострум композитора

У емисији ћемо представити композиције аутора који су представљали селекције Словеније, Швајцарске и Србије, на овом најзначајнијем радијском такмичењу у области савремене музике.

 Ова манифестација, која се сваке године организује под окриљем Интернационалог савета за музику који делује при Унеску, други пут је одржана у Холандији, а домаћин такмичења је био Краљевски конзерваторијум у Хагу, од 16. до 19.маја. Током четири дана такмичења, представиле су се 22 радијске куће са четири континента, а укупно је изведено 41 дело у две категорије - општој и селекцији аутора до 30 година.

Емисију ћемо започети делом под називом „Тако тихо“ словеначке композиторке Ларисе Врхунц. Данас професорка на Катедри за музикологију на Факултету уметности у Љубљани, студирала је композицију у Љубљани, Женеви и Лиону, док је докторат стекла проучавајући спектралну музику и њен утицај на радове словеначких аутора. И у сопственим композицијама, она се често инспирише делима француских спектралиста, али и различитим начинима третирања буке, затим богатством музичке палете електронске музике, као и разноврсним постмодернистичким захватима у раду са музиком старијих епоха. Композиција „Тако тихо“ настала је прошле године у оквиру пројекта Би-Ер, под окриљем програма Креативна Европа, у којој је учествовао и Радио Београд, а у којем су различити аутори стварали музику за бебе, малу децу и рањиве друштвене групе. Полазећи од тога да бебе поседују урођену радозналост, као и одсуство предрасуда о музичким стиловима или средствима израђавања, Лариса Врхунц је створила композицију која је тиха, чији се музички ток споро одвија, док је звучни материјал заснован на тоновима које производи звучна посуда и његовим аликвотима који се потом развијају у оркестру.

Композиција „После песме“ Асије Ахметјанове представљала је селекцију Швајцарске. Рођена у Летонији, ова композиторка и пијанисткиња се током студија преселила у Швајцарску где и данас живи. У композицији коју ћете слушати, она истражује како је музички свет трансформисан захваљујући песми. Ова једноставна форма која постоји у свим људским заједницама, сада је преведена у оркестарски звук, у којем једна хоризонтална мелодијска линија, даје импулс за даљи развој, бројне трансформације и емоционална сенчења.

Друго дело у селекцији Швајцарске била је композиција „Стварање“ Софије Јернберг. Ова шведска уметница етиопског порекла, активна је као експериментална композиторка, импровизаторка и певачица, која је између осталог наступала и у Београду, у оквиру фестивала Ринг Ринг. Њено основно поље истраживања је људски глас, односно откривање „инструменталних“ квалитета гласа. Зато је и спектар извођачких техника које користи изузетно широк, нестандардан и изван уобичајеног поимања појма „певања“. Више савремених композитора је писало дела за Софију Јернберг, а наступала је и у класичним остварењима као што су „Пјеро месечар“ Арнолда Шенберга или „Лоенгрин“ Салватореа Шарина. Као композиторка, Софија Јернберг је писала за угледне скандинавске институције и фестивале. Њено дело „Стварање“ испирисано је индијским концептом „маје“ по ком божанства могу да убеде људе да верују у нешто што је илузија, односно да ми као људска бића свет посматрамо кроз слојеве „велова“ који нас спречавају да видимо „праву реалност“. Јернбергова се у свом делу тако поиграва са концептом „вела“ који штити, одваја и сакрива, стварајући богату и разноврсну звучну слику.

Емисију ће заокружити композиција „Шизофренија“ Предрага Радисављевића који је представљао Србију на овогодишњем Међународном Роструму композитора, а чије је дело препоручено у категорији аутора млађих од 30 година. Овај уметник, рођен 1993. године, дипломирао је у класи Бранке Поповић на Факултету музичке уметности у Београду, а тренутно похађа мастер и докторске студије у области музичке режије, композиције и дигиталне уметности. Од 2020. године, Радосављевић је ангажован као сарадник у настави на Факултету музичке уметности у Београд, а тренутно је асистент на Катедри за композицију. Као и продуцент је учествовао на бројним филмским и позоришним пројектима, а дела су му извођена у више европских земаља и Канади. Дело „Шизофренија“ за виолончело и хармонику, припада циклусу композиција овог аутора инспирисаних менталним поремећајима. Овог пута, он се бавио обољењем које карактеришу нагли прекиди мисаоног процеса и веома емотивне реакције. Радисављевићеву композицију изводе Немања Станковић, виолончело и Никола Пековић, хармоника.
Уредница емисије: Ивана Неимаревић

Коментари

Bravo
Шта је све (не)дозвољено да се једе када имате повишен холестерол
Krusevac
Преминуо новинар Драган Бабић
Omiljeni režiser
Луис Буњуел – редитељ који нам је показао да ово није најбољи од свих могућих светова
Posle toliko vremena..
Репер Диди најбогатији међу славнима, Ђоковић на 68. месту
Zdravlje
Редовно коришћење аспирина узрокује хиљаде смрти годишње