Музика вива – 69. Међународни Рострум композитора

На почетку емисије чућете композицију И небо је постало жуто естонског уметника Сандера Сарметса. Као и други радови овог аутора, композиција која је изведена на овогодишњем Роструму комбинује акустичке инструменте и електронику. Сарметс, рођен 1985. године, познат је по својим интердисциплинарним композицијама, у којима оставља пуно слободе извођачима. Стварајући ове „полуотворене системе” он оставља широк простор како свирачима, тако и слушаоцима, да сами уроне у истраживање тема које га занимају, као што су лепота, снага и крхкост звука. Сарметс је студије завршио у Талину, а потом је пре свега био активан на електронској музичкој сцени, те је једно време радио у Тајвану, Шведској, Француској и Немачкој. Сарађивао је и са визуелним уметницима и редитељима, на различитим колаборативним радовима. Композиција И небо је постало жуто инспирисана је једним необичним Сарметсовим сном, у којем су закони физике и логике нашег света престали да постоје. Дело се одвија у секвенцама које дочаравају различиту атмосферу, али које повезује дисторзирани снимак људског гласа, који са разгласа најављује бројеве неке имагинарне станице, у којој значење бројева губи смисао, већ остаје само акустички ниво овог снимка, ослобођен значења.

У наставку емисије посвећене овом најзначајнијем радијском такмичењу у области савремене музике, слушаћете још једно дело препоручено у генералној категорији – остверење Ломећи огледала Вилберта Булсинка. Овај аутор, рођен 1983. године, данас ради као професор композиције на Артез конзерваторијуму у холандском граду Зволеу. Превасходно фокусиран на акустичку музику, Булсинк и у овом делу користи традиционалне инструменте, али их третира често на нестандардан начин, настојећи да прошири њихову звучну палету. Наиме, композиција Ломећи огледала инспирисана је песмом Џимија Хендрикса Соба пуна огледала, односно стиховима „Све што видим сам само ја” и потом „Са својим духом разбијам стакла, сада је цео свет ту како би видео мене”. Ова брза промена перспекитве је оно што је инспирисало Булсинка, те и у својој композицији покушава да оствари тај обрт – од готово херметички затвореног, до потпуно отвореног света. Музички је дело засновано на алгоритму који је способан да стално стварна нове музичке материјале, а звучно, композитор ствара богату палету користећи не само темпероване тонове на црним и белим диркама клавира, већ и четврттонове, осмине тонова, аликвоте и такозване „центе”, односно стоте делове полутонова. Резултат је, како композитор то објашњава „хипер еластичан звучни свет који је константно у прелазу између конвенционалних висина”.

Поред овог аутора, селекцију домаћина Холандије на овогодишњем Међународном Роструму композитора представљао је и Рик ван Фелдхаузен, чија је композиција Тела умрљана сенкама препоручена у категорији аутора до 30 година. Ван Фелдхаузен је студирао са угледним педагозима и композиторима Мартејном Падингом и Калиопе Цупаки, а потом Јоелом Бонсом и Вилемом Јетсом на Конзерваторијумима у Хагу и Амстердаму, који је завршио 2016. године. Дела овог младог аутора су изразито експресивна, звучно богата, али и стилски хетерогена. У композицији коју ћете чути, Ван Фелдхаузен користи симфонијски оркестар чији гудачи повремено подсећају на Малеров засићени звук, док се густо контрапунктско ткање може упоредити са радовима Албана Берга и Ђерђа Лигетија, али се такође проналазе и елементи мелодија диско дива 70-их година прошлог века, Глорије Гејнор и Доне Самер. Резултат је питко, звучно богато и оркестарски вешто написано дело.

У генералној категорији, Финску је представљало остварење Миоко Јокојаме. Ова јапанска ауторка се након основних студија на Универзитету за уметност у Токију преселила у Хелсинки, где је стекла диплому мастера и где и данас предаје. Њен одлазак у Финску подстакло је настојање да истражи неуобичајене звучне светове, како би пронашла нове звучне боје и код слушалаца изазвала изненађење неочекиваним. Ипак, основна карактеристика њене музике остаје тежња да код слушалаца пробуди осећај пријатности и релаксације. Композиција са којом се представила на овогодишњем Роструму носи назив Причајући метали, причајући бубњеви, а компонована је за ULYSSES Ensemble. Идеја овог дела је била да подстакне комуникацију међу музичарима. Шест свирача који су се први пут срели у оквиру овог пројекта, Миоко Јокојама позива да заједнички раде на овом делу, да размењују идеје и музичке мотиве, на начин на који људи то раде у свакодневном животу, постављајући питања, дајући одговоре, делећи искуства и тако осветљвајући токове људске комуникације.

У категорији аутора млађих од 30 година, Финску селекцију је представљала Тара Јована Валконен, чији је дело Разуме ли музика композитора одабрано као једно од најуспешнијих у овој селекцији. Рођена је 1999. године, а мајка јој је била наша композиторка Јованка Трбојевић, те је музику почела да учи у најранијој младости, свирајући виолончело. Током тинејџерских година, интересовања су јој се усмерила ка рок музици, да би се потом поново вратила виолончелу, студирајући овај инструмент и компоновање на Академији Сибелијус у Хелсинкију. Дело које ћете чути, настало је као поруџбина за прославу 70. рођендана једне од најзначајнијих финских и савремених композиторки, Каије Саријахо. Композиција је стога замишљена као позитивна, весела, помало луцкаста, а опет довољно кратка и испуњена звучним догађајима, како би учинила да заборавимо на проток времена.

У емисији Музика вива коју посвећујемо најзначајнијем радијском такмичењу у области савремене музике, чућете још једно дело аутора најмлађе генерације, композицију Метро 8 естонске композиторке Ана-Маргарет Норхани. Инспирисано једном од шеснаест линија париског метроа, ово дело у себи спаја утицаје блискоистичне музике, модерног грува, рока и савремене класичне музике. Компоновано за виолончело и бубњеве, ово остварење у себи спаја звукове који се могу чути у станицама метроа, у којима често наступају улични свирачи пореклом из различитих земаља медитеранског басена, а такође ауторка покушава да евоцира и енергију тог „џем сешна”, којем пролазници често могу да присиствују. Дело оставља довољно простора за импровизацију обојици свирача, замагљујући хијерархијски однос који традиционално постоји између композитора и извођача.

Уредница емисије: Ивана Неимаревић