Композитор месеца – Ђироламо Фрескобалди

Ове збирке обухватају све жанрове који су били актуелни у то време: ричеркаре, канцоне и токате. Сваки жанр представљен у својој најчистијој форми, кроз низ комада који откривају широк спектар његових могућности. Премда су ова дела без сумње намењена инструментима са диркама, она су, пре свега, контрапунктске вежбе које су могле да се свирају на чембалу, оргуљама или чак са мањим инструменталним ансамблима.

Унутар сваке од збирки насталих 1615. године постоје додатне стилске поделе. Тако су неки ричеркари написани у старом стилу, на намерно архаичан начин. Као и у фантазијама из 1608, у ричеркарима се Фрескобалди ослањао на старије контрапунктске технике, премда је у њима контрапункт мање густ него у фантазијама, остављајући тако могућност да се лакше прате индивидуални гласови. Сваки од ричерака заправо представљају различите комбинације контрaпунктских вештина, илуструјући на тај начин све различите форме овог жанра.

Канцоне из исте збирке Ђиролама Фрескобалдија, објављене 1615. године, премда релативно конзервативне у својој форми, садрже мање рестриктивне композиционе премисе и остављају простора за већу метричку разноликост и ритмичке обрасце. Фрескобалди је у њима трансформисао тему кроз низове јасно означених имитационих одсека у различитим ритмичким текстурама.

У поређењу са ричеркарима, токате настале такође 1615. представљају један поптуно другачији звучни свет. Са овим делима Фрескобалди је поставио темеље развоја експресивног стила на клавијатурним инструментима. Често их пореде са његовим мадригалима, јер су и токате захтевале изразиту флексибилност темпа и ритма. Премда се токате међусобно разликују у карактеру и форми, оне остају стилски у свом најчистијем облику, као и ричеркари овог аутора.

Поред токатa, у овој збирци налазе и остварења која су припадала тада популарном стилу, а то су партите, варијације на традиционалне песме и сетови куранти, које су објављене у другом тому овог издања. Неке партите засноване су на споју тада популарних, изражајних стилова, а уједно представљају и први Фрескобалдијев покушај да обогати музику за клавијатурне инструменте синтезом различитих стилова.

Ауторка Јелена Дамјановић