Уметност интерпретације – Џорџ Сел

Након Другог светског рата, симфонијски оркестри у Америци су се суочавали са недостатком кадрова, будући да је доста музичара погинуло или рањено у рату. На њихова места углавном су долазили уметници из Европе који су побегли од ратних разарања. Џорџ Сел је био један од њих, а у Сједињеним Америчким Државма каријеру је изградио као диригент Симфонијског оркестра из Кливленда на чије чело је стао 1946. године, и од којег је у наредних 25 година направио један од најугледнијих светских ансамбала.

Рођен у Будимпешти 1939. године, Сел је одрастао у Бечу, а у свет музике ушао је преко клавира. Са једанаест година кренуо је на прву европску турнеју, током које га је критика прогласила „новим Моцартом”. Временом, његово интересовање се проширило и ка композицији и дириговању, те је са седамнаест година стао пред пулт Берлинске филхармоније. Већ наредне године добио је ангажман у данашњој Берлинској државној опери где се спријатељио са Рихардом Штраусом, који га је сматрао идеалним интерпретатором његове музике.

Други светски рат Сел је провео у Њујорку, а сасвим нова фаза у његовом животу започела је 1946. године, када је стао на чело Симфонијског оркестра из Кливленда. У рад овог америчког оркестра Сел уводи значајне новине које се пре свега односе на припрему извођења и на процедуре одвијања проба. Наиме, он је био познат као диригент који је са симфонијским оркестром радио као да припрема камерни састав. Перфекционизам, којем је био склон, резултирао је техничком спремношћу оркестра, чиме се могао похвалити мало који светски ансамбл. Сел је увео „револуционарне” измене и у погледу структуре оркестарског звука. Идеал на којем је инсистирао, транспарентност оркестарских деоница, овај диригент је постизао упорним испробавањима, која су се састојала од усаглашавања фразеологије и динамичких промена. Настојао је да агогика и експресивност мелодија не ремете динамички баланс оркестарске слике, односно, да проток музике у сваком тренутку има тежишну тачку у односу на коју се успоставља равнотежа ансамбла.

Уредница емисије: Ивана Неимаревић