Грамофонија – Валцери за соло фагот Франсиска Мињонеа

Ова плоча се може сматрати добрим примером винила из Источне Европе мастерованог директно на металу такозвани direct metal mastering (DMM), какви су у другој половини осамдесетих повремено произвођени, нарочито у Чехословачкој и Совјетском Савезу. Будући да је о овој методи продукције било доста речи у претходним емисијама у вези са америчким и западноевропским плочама, те контроверзним статусом који овако произведени винили уживају, чини се помало изненађујућим што су DMM плоче из СССР-а стекле необично велику популарност, често хваљене због веома ниског прага шума, добре еквилизације и квалитетне израде. Углавном је то случај са реиздањима снимака популарне музике, али се може рећи да се ове карактеристике односе најпре на издања са уметничким стваралаштвом чијој је продукцији посвећивана већа пажња. У немали број DMM плоча претежно солистичке и камерне музике спада и издање које вечерас емитујемо, представљено јавности три године након снимања. Сниматељ је био Георгиј Каретников са којим је Арницанс сарађивао и на свом претходном веома успешном албуму са делима Јохана Галиарда. 

Иако дела за соло фагот нису често била објављивана на винилу, Мињонеова збирка валцера је почетком осамдесетих премијерно представљена јавности у Бразилу, у интерпретацији Ноела Девоса. Иако је издање било веома луксузно, са доста графичких и текстуалних садржаја, не може се рећи да је снимак на једнаком нивоу као што је то случај са Арницансовом плочом, која је додуше настала шест година касније. Без обзира на то, главне разлике између ових издања потичу пре свега од начина израде, будући да совјетска DMM плоча има израженије високе регистре, док је у доминантном басовом опсегу знатно прецизнија од бразилског регуларног винила.

Аутор Милан Милојковић
Уредница Сања Куњадић