Композитор месеца – Јоханес Брамс

Клавирском трију опус 8, амбициозном остварењу и првом покушају синтезе класичне и романтичарске традиције, претходио је већи број композиција које су највећим делом потом уништене или изгубљене. Главна тема првог става Клавирског трија опус 8 има ширину и мелодичност која подсећа на Шуберта, док је химнична тема у Адађу инспирисана Бетовеном, а динамичан Скерцо написан је у Менделсоновом стилу. На све поменуто, Брамс је овој композицији додао и барокни контрапункт, са обимним фугатом у првом ставу. Више од тридесет година касније, када је издавач Симрок откупио права од Брајткопфа и Хертела за ово и друга рана остварења, Брамс је искористио прилику да ревидира дело. Тада је избацио фугато, ширећи структуру дела и компонујући нове теме. Ове измене нису прихваћене са одушевљењем, али је трио на крају стилски био ближи Брамсовим позним камерним делима.

Гудачки секстет у Бе дуру опус 18 налази се на челу групе од седам камерних дела насталих у периоду од 1859. до 1865. године. Ова остварења представљају пуну зрелост композиторске технике Јоханеса Брамса, у којој је утицаје својих претходника, првенствено Бетовена и Шуберта, уједнио у свој јединствен стил.

Секстет у Бе дуру карактерише спој савремених оркестарских серенада и Хендлових варијација за клавир. Главна тема подсећа на тему из Клавирског трија опус 8, али је компактнија и суздржанија. Лагани став, чија тема и бас у стилу чаконе подсећају на Бетовенове клавирске варијације, делимично ублажавају Брамсов иначе изражен романтичарски приступ варијационој форми.

Поред квартета, квинтета и секстета, Брамс је до 1865. године написао и Трио са природном хорном опус 40, чија боја и изражајне могућности дају јединствен звук овом остварењу, али су утицале и на формалне одлике композиције. Наиме, Брамс је први пут напустио сонатну форму у првом ставу, сматрајући да ће структура ронда бити погоднија за испољавања пуног опсега могућности овог инструмента.

Од 1865. до 1873. године Брамс није написао ниједно камерно дело, посвећујући се у овом периоду пре свега хорској музици. Након паузе, вратио се камерном жанру те у овој стваралачкој фази настају многобројни квартети, квинтети, трија и сонате. Последњој групи припадају и Трија и Квинтети са кларинетима, као и Сонате за кларинет и виолу. Ова дела карактерише замагљивање граница сонатног облика у првим ставовима, јер Брамс ствара комплексне тематске целине, у којима су почетни мотиви истовремено уводног карактера, али постају и саставни део експозиције.

Ауторка Јелена Дамјановић